Sokoj - Organizacija muzičkih autora Srbije
Upravni odbor je na današnjoj sednici,16.04.2021. godine, doneo Odluku o sazivanju vanredne sednice Skupštine Sokoja na kojoj će se odlučivati o usvajanju Predloga Statuta Sokoja, kao i o usvajanju Predloga Poslovnika o radu Skupštine.
Materijal možete videti na portalu za autore.
Sa velikim žaljenjem smo primili vest da je Zoran Simjanović , srpski kompozitor muzike za film i pozorište, preminuo u 75. godini od posledica korona virusa.
Rođen je 1946.godine u Beogradu gde je kao dečak pohađao časove klavira i upisao muzičku školu “Mokranjac”. Tokom šezdesetih, kao tinejdžer počeo je da svira u sastavima “Siluete” i “Elipse”, prvim beogradskim rokenrol grupama, a diplomirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.
Karijeru komponovanja muzike za film počeo je 1975.godine. Nakon saradnje sa Zoranom Hristićem na muzici za film “Nemirni”, prekida studije prava i upisuje Muzičku akademiju u Beogradu.
Do 2020.godine komponovao je muziku za 67 igranih filmova i više od 50 televizijskih filmova i serija, isto toliko animiranih i kratkih filmova, kao i za preko 500 reklamnih spotova.
Bio je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti od 1993. do 2004.godine a od 1999. do 2002.godine predavao je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.
U periodu od 1965.godine do 1999.godine izdao je 24 muzička albuma.
Komponovao je muziku za filmove različitih žanrova kao što su „Specijalno vaspitanje“, „Grlom u jagode“, „Miris poljskog cveća“, „Nacionalna klasa“, „Zemaljski dani teku“, „Sećaš li se Doli Bel“, „Otac na službenom putu“, „Maratonci trče počasni krug“, „Balkan ekspres“, „Variola vera“, „Tajvanska kanasta“, „Šta se zgodi kad se ljubav rodi“, „Sabirni centar“, „Tango argentino“, „Virdžina“, „Besa“, „Bure baruta“, „Tito i ja“ i „Urnebesna tragedija“.
Filmska muzika mu je donela mnoge nagrade, medju kojima su i dve Zlatne arene u Puli, članstvo u evropskim muzičkim asocijacijama i zvanje počasnog građanina Valensije.
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja među kojima su nagrada Udruženja kompozitora Srbije „Darko Kraljić“, Nagrada grada Beograda i druge. Mnogi filmovi za koje je radio muziku bili su nagrađeni u toj kategoriji na svetskim i domaćim festivalima.
Zoran Simjanović bio je član aktuelnog saziva Upravnog odbora Sokoja.
Izražavamo najdublje saučešće porodici, prijateljima i saradnicima u ime svih članova Sokoja.
Stručna služba Sokoja obaveštava članove da je planirano u aprilu mesecu održavanje dva plenuma u vezi sa izradom novog Informacionog sistema. Poziv članovima Sokoja da uzmu učešće na plenumima kao i detaljnije informacije biće istaknute na portalu za autore i dostavljene putem imejla sa pratećim dokumentima , Strategije Informacionog sistema u sledećih 5 godina i prezentacija Strategije.
Plenumi su zakazani za 16 april i 29 april 2021. godine, sa početkom u 11.00 časova, a biće organizovani putem video konferencije (platforme Teams) , imajući u vidu trenutnu epidemiološku situaciju u našoj zemlji, kao i Naredbe o zabrani okupljanja u Republici Srbiji na javnim mestima u zatvorenom i na otvorenom prostoru.
Ukoliko želite da učestvujete na plenumu, obavezni ste da prijavite svoje učešće putem imejla na adresu info@sokoj.rs, uz napomenu precizno navedenog datuma na kom zakazanom plenumu želite da učestvujte kako bi IT služba Sokoja, na najbolji mogući način, organizovala video plenume za prijavljeni broj lica.
Prijava za učestvovanje može se poslati do 14 aprila 2021. godine u koliko je učestvovanje na prvom plenumu i do 26.04.2021.godine ukoliko je planirano učešće na drugom zakazanom plenumu , a kako bi pravovremeno i potpuno mogli da se pripreme odgovori od strane IT službe i g.Dejana Smiljanića svoje eventualne sugestije, komentare i pitanja u vezi sa IT strategijom članovi Sokoja mogu poslati na imejl adresu info@sokoj.rs do navedenih datuma .
Sa velikim žaljenjem smo primili vest da je preminuo Predrag Živković Tozovac, srpski kompozitor, tekstopisac, harmonikaš i pevač narodne i folk muzike.
Ostaće upamćen po velikim hitovima medju kojima su „Tražiću ljubav novu“, „Vlajna“, „Jesen u mom sokaku“, „Mirjana“, „Ti si me čekala“, „Violino ne sviraj“ „Ovamo Cigani“, „Oči jedne žene“, „Prazna čaša“, „Jeremija“ i drugima.
Rođen je 1936. godine u Kraljevu, a živeo je i radio u Beogradu.
U najranijem detinjstvu roditelji su otkrili njegov talenat za muziku. Svirao je harmoniku, trubu i bubnjeve. U Beograd je došao na studije, ali je muzika bila jača od želje za sticanjem diplome ekonomiste, pa je počeo da nastupa sa raznim orkestrima.
Prve pesme objavio je u novembru 1965. godine, a njegova velika popularnost počinje 1971. godine, kada je pobedio na Pesmi leta kompozicijom „Mirjana“. Održao je brojne koncerte širom bivše Jugoslavije, ali i Evrope, Amerike, Kanade i Australije. Nastupio je na brojnim festivalima poput „Beogradskog sabora“, „Pesme leta“, „Hit parade“ i drugih, gde je osvajao prestižne nagrade.
Veliki hit postala je, svojevremeno i pesma „Jeremija“ koju je tadašnja vlast okarakterisala kao četničku, zbog čega je morao da ode iz Jugoslavije. Dve godine je proveo kod prijatelja u Nemačkoj, a kada se vratio oduzet mu je pasoš. Sve to nije uticalo na popularnost koju je stekao, te je nastavio da nastupa, uprkos tome što je bio na „crnoj listi“.
Osamdesetih godina, zajedno sa Predragom Gojkovićem Cunetom i glumicom Zlatom Petković bio je voditelj čuvene Folk parade.
Koncertne scene je delio sa kolegama Predragom Gojkovićem Cunetom, Miroslavom Ilićem, Lepom Lukić, Mirom Vasiljević.
Rodno Kraljevo mu se u oktobru 2012. odužilo diplomom zaslužnog građanina grada a 2018. godine, na koncertu održanom povodom šezdeset godina RTS-a uručen mu je Zlatni mikrofon Radio Beograda.
Izražavamo najdublje saučešće porodici, prijateljima i saradnicima u ime svih članova Sokoja.
Uspešno realizovana treća jednokratna isplata pomoći od 24.000 dinara egzistencijalno ugroženim muzičkim autorima, članovima Sokoja. Odobreni i novi popusti za korisnike muzike.
Upravni odbor Sokoja – Organizacije muzičkih autora Srbije, doneo je Odluku o trećoj po redu jednokratnoj isplati pomoći u iznosu od 24.000. dinara egzistencijalno ugroženim autorima, članovima Sokoja koja je u prethodne dve nedelje uspešno realizovana, na zadovoljstvo mnogobrojnih autora koji su nam se javili da su pomoć primili.
Muzički sektor jedan je od najugroženijih obzirom da su muzički autori sprečeni da rade i zarade a Sokoj je mnogima jedini izvor prihoda u proteklih godinu dana.
Podsetimo , Upravi odbor Sokoja je još u aprilu mesecu 2020.godine s ozbirom na uvođenje vanrednog stanja, sagledavajući opštu situaciju izazvanu pandemijom virusa COVID 19, reagovao hitnom izmenom svog pravilnika o socijalnim davanjima i time otvorio mogućnost da se isplati jednokratna pomoć najugroženijim autorima muzike.
Kao što je svima poznato, pandemija virusa COVID19 promenila je u potpunosti stvarnost i poslovno okruženje svih delatnosti u proteklih godinu dana.
Odlukom Upravnog odbora, korisnicima za mart mesec za javno saopstavanje ( kontinualno korišćenje), odobren je popust od 75 % na obračun autorske naknade za kategorije kao što su ugostiteljski objekti, dečije igraonice, kladionice ; popust u visini od 50% odobren je tržnim centrima, dok je kategoriji korisnika neprehrambenih trgovina , fitnes programima i teretanama odobren popust u visini od 25%.
Korisnicima po osnovu javnog izvođenja u ugostiteljskim objektima ne fakturiše se autorska naknada za mart 2021. godine i to za sledeće vrste objekata: diskoteke, klubovi, barovi, splavovi i drugi slični objekti, restorani, kafane, kafići i slični objekti .
Stručna služba Sokoja kao i svih prethodnih meseci pratiće i dalje situaciju na dnevnom nivou i svoje korisnike redovno obaveštavati o mesečnim popustima, dok korisnicima koji su obavestili Sokoj da nisu radili, neće biti fakturisana autorska naknada.
Sa velikim žaljenjem primili smo vest da je preminuo istaknuti umetnik Zafir Hadžimanov u 77. godini usled posledica korona virusa.
Hadžimanov je bio kantautor, zvezda jugoslovenske šansone, pevač , kompozitor, filmski glumac, pesnik i prozni pisac. Snimio je veliki broj albuma i odigrao glavne uloge u nekoliko mjuzikla. Objavio je šest knjiga poezije, dve knjige proze i tri knjige muzike za decu.
Rođen je 1943. godine u Kavadarcima u Makedoniji. Gimnaziju i muzičku školu završio je u Skoplju, gde je počeo da se bavi muzikom i pozorištem.
Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu završio je 1967. godine, a dok je studirao, nastupao je kao pevač zabavne muzike i snimio svoje prve dve ploče na kojima je i autor tekstova.
Učestvovao je na brojnim muzičkim festivalima, 1965.godine na festivalu u Opatiji, osvojio je prvo mesto sa pesmom Zašto dolaziš samo s kišom. Četiti godine kasnije, na istom festivalu je izveo poznati evergrin Bio je maj.
Kao pevač nastupao je i u inostranstvu, posebno u Sovjetskom savezu. Paralelno je snimao i TV šou-programe.
Uporedo sa pevačkom, radio je i na glumačkoj karijeri, između ostalih, igrao u filmovima Žike Mitrovića Nož i Trajčeta Popova Makedonska krvava svadba.
Nastupao je i na mnogim pozorišnim scenama, a imao je priliku da sa velikim uspehom igra i u Forum teatru u Bostonu.
Izražavamo najdublje saučešće porodici, prijateljima i saradnicima u ime svih članova Sokoja.
Beograd 16.07.2010. Kompozitor Zafir Hadzimanov foto Aleksandar Andjic
Poštovani autori, članovi Sokoja,
Upravni odbor Sokoja je na sednici dana 17. marta 2021. godine doneo Odluku, u skladu sa Pravilnikom o socijalnim davanjima, te je na taj način omogućio treću po redu isplatu pomoći egzistencijalno ugroženim autorima.
Upravni odbor je ovu Odluku doneo sagledavajući opštu situaciju u Republici Srbiji usled pandemije korona virusom COVID-19 i negativnih efekata posebno finansijske prirode koje pandemija ima po autore, naše članove, koji su u datim okolnostima sprečeni da rade i zarade, a istovremeno i povećanom potrošnjom i izdacima za osnovne namirnice , lekove i razna propisana i druga sredstva za borbu protiv ovog virusa. Odluku Upravnog odbora možete pogledati u priloženom pdf dokumentu.
Upravni odbor je utvrdio sledeće kriterijume:
Pravo na pomoć iz Fonda , po osnovu egzistencijalne ugroženosti, ima član koji ispunjava sledeće uslove:
Oni članovi, koji se nalaze u ovim kategorijama, a imaju potrebu za ovom fiksnom pomoći u iznosu od 24.000,00 dinara, potrebno je da se obrate Stručnoj službi Sokoja, na mail adresu: pomoc.autorima@sokoj.rs ili redovnom poštom na adresu Sokoj – Organizacija muzičkih autora Srbije, Beograd, Mišarska 12-14, sa decidiranom molbom i pratećim dokazima, kao i izjavom da spadaju u kategoriju članova koji imaju pravo na pomoć, predviđenu Pravilnikom.
Po prijemu molbe, u što kraćem roku i po hitnom postupku, Stručna služba će nakon provere da li su dostavljeni odgovarajući dokazi i nakon provere ispunjenja ostalih uslova, autorima koji ispunjavaju uslove izvršiti isplatu ovog iznosa, na račun, koji se vodi u evidenciji Sokoja.
Obaveštenje porodice u vezi sa ispraćajem Dragoljuba Đuričića:
„Porodica Dragoljuba Djuričića se zahvaljuje svima na lepim rečima i podršci i razume želju mnogih da prisustvuju ispraćaju. S obzirom da je Dragoljub stradao od korona virusa želeli bismo da svi vi koji ste ga voleli i poštovali budete bezbedni i sačuvate svoje živote, te smatramo da nije vreme za okupljanja. Kremacija će biti u četvrtak u 15:30 na Novom groblju.”
Sa velikim žaljenjem smo primili vest da je čuveni bubnjar, Dragoljub Đuričić, preminuo od posledica korona virusa u 68. godini.
Dragoljub Đuričić rođen je 10. oktobra 1953. godine na Cetinju. Svirao je sa grupama Leb i Sol, YU grupa, Kerber i u pratećim bendovima Zdravka Čolića i Đorđa Balaševića.
Karijeru je počeo sedamdesetih godina u Crnoj Gori, gde je bio u grupama The End, Krune i Exodus. U Beograd se doselio 1975. godine i kao prateći bubnjar slavnih izvođača obišao čitavu Jugoslaviju.
Kao studijski muzičar i član pomenutih grupa , učestvovao je u snimanju više od 70 albuma a odsvirao je i više od 6.000 koncerata.
Krajem devedesetih osniva The drums company, komponovao je za balet, pozorišne predstave i nastupao na sportskim manifestacijama.
Bio je sastavni deo muzičke scene koja se usprotivila režimu Slobodana Miloševića a zvuk njegovog bubnja obeležio je proteste.
Izražavamo najdublje saučešće porodici, prijateljima i saradnicima u ime svih članova Sokoja.
Proces prijavljivanja na konkurs Fonda za kulturna davanja Sokoja, okončan je prošle nedelje (4. marta).
Pristigao je veliki broj prijava, najviše iz oblasti muzičkog stvaralaštva a žanrovski, najveći broj predloženih projekata obuhvata popularnu muziku.
Radujemo se novim projektima kroz koje ćemo podržati osmišljene, visokokvalitetne i značajne projekte, afirmisati domaće muzičko stvaralaštvo, promovisati mlade i neafirmisane autore ali i obeležiti značajne jubileje i godišnjice, festivale i druge muzičke manifestacije.
Posebno je važno istaći zadovoljstvo svih učesnika novim elektronskim formularom kojim se jednostavno i efikasno pristupilo podnošenju prijava.
Sa velikim žaljenjem primili smo vest da je naš kolega , muzičar i kompozitor Aleksandar Sanja Ilić, preminuo od posledica korona virusa, u 70. godini života.
Grupu “Balkanika” , osnovao je 1998.g sa kojom je nastupao na koncertima širom sveta. Zajedno sa svojim bendom predstavljao je Srbiju na pesmi Evrovizije 2018.g u Lisabonu sa pesmom “Nova deca” koja je ušala u finale Evrovizije.
Sa 12 godina , Sanja je napisao muziku na tekst Duška Radovića koju je izvodio Dragan Laković. Još kao šesnaestogodišnjak poslao je svoju kompoziciju „Pesnik mira“ na jugoslovensko takmičenje za izbor za pesmu Evrovizije davne 1968, a na istom takmičenju, osam godina kasnije, 1976. u Opatiji, njegovu kompoziciju ” Baj, baj, baj” izvela je Bisera Veletanlić.
U ranoj mladosti nastupao je u grupi “Vragolani”, a zatim u grupi “San”.
Njegova pesma „Halo, halo” u izvođenju grupe Aske predstavljala je Jugoslaviju na Pesmi Evrovizije 1982.godine dok je čuvena pesma „Princeza” u izvođenju Slađane Milošević i Dade Topića, bila kandidat na jugoslovenskom izboru za Pesmu Evrovizije 1984.godine.
Pored evrovizijskih numera, kao i onih za Balkaniku u poslednje dve decenije, Sanja Ilić komponovao je muziku za pozorišne predstave, mjuzikle, TV serije i filmove , dobitnik je mnogih prestižnih nagrada na raznim festivalima.
Komponovao je muziku za himnu fudbalskog kluba Crvena zvezda na tekst Ljubivoja Ršumovića „Sve što smo želeli, sve što smo hteli“
Izdao je više muzičkih albuma: Delta project (Sanja i Sloba, 1987), Plava ptica (Sanja Ilić, 1994), Balkan 2000 (Sanja Ilić i Balkanika, 1999), Balkan koncept (Sanja Ilić i Balkanika, 2004), Oda radosti (Pravac Evropa) (Sanja Ilić, 2006), Ceeepaj (Sanja Ilić i Balkanika, 2009).
Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1975.
Iskreno saučešće porodici Ilić , njegovim prijateljima i saradnicima , u ime svih članova Sokoja.
Sokoj već 70 godina zastupa prava autora muzike, autora teksta, autora aranžmana muzike i drugih nosilaca autorskih prava na muzičkim delima svih žanrova, sa rečima i bez reči.
Kako bismo unapredili svoje poslovanje, a našim korisnicima omogućili kvalitetniju uslugu i pouzdanog partnera implementirali smo sistem menadžmenta kvalitetom prema zahtevima standarda ISO 9001:2015 i sistem menadžmenta bezbednošću informacija u skladu sa standardom ISO/IEC 27001:2013.
