Sokoj je organizacija ovlašćena da vrši kolektivno ostvarivanje prava muzičkih autora. Sokoj izdaje dozvole za korišćenje muzičkih dela i naplaćuje autorsku naknadu. Kao neprofitna organizacija, Sokoj ne ostvaruje nikakvu dobit za sebe. Po odbitku samo stvarnih troškova poslovanja, sva sredstva naplaćena od korisnika muzičkih dela raspodeljuju se domaćim autorima i autorima iz celog sveta čija se muzika koristi.

Muzički autori imaju zakonom utvrđeno pravo da od svakog korišćenja svojih dela ostvaruju imovinsku korist. Po Zakonu o autorskom i srodnim pravima, za javno korišćenje muzike potrebno je dobiti dozvolu autora i platiti odgovarajuću naknadu.
Pošto se svakodnevno koristi celokupan svetski muzički repertoar, praktično je nemoguće kontaktirati sa svim autorima pojedinačno, tražiti dozvolu i sa svakim pojedinačno ugovarati visinu naknade za koju autor ustupa pravo za korišćenje svog dela.
Upravo zato, evropsko ali i naše zakonodavstvo predviđa postojanje organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog prava. U Republici Srbiji Sokoj je jedina organizacija ovlašćena da izdaje dozvole za javno korišćenje muzičkih dela, kao i da naplaćuje autorsku naknadu po ovom osnovu.

U tom slučaju, Vi neovlašćeno koristite muziku i kršite zakon. Sokoj je ovlašćen da pokrene sudski postupak protiv vas radi naplate duga.

Prijavljivanje korišćenja muzike je zakonska obaveza. ZASP i sve tarife su objavljene u Službenom glasniku

Ovaj sistem zastupljen je u svim razvijenijim zemljama sveta.

Domaće zakonodavstvo prati evropske propise koji se tiču zaštite autorskog prava, a Zavod za intelektualnu svojinu, kao državni organ koji vrši nadzor nad radom Sokoja, mora dati saglasnost na tarife Sokoja.

Ukoliko u svom objektu nemate samo živu muziku već muziku koristite sa nekog od nosača zvuka, tzv. mehaničku muziku, u obavezi ste da plaćate i jednoj i drugoj organizaciji. Sokoj kolektivno ostvaruje prava autora muzike, dok OFPS kolektivno ostvaruje srodna prava, prava proizvođača fonograma.

Javno saopštavanje je korišćenje muzičkog dela u javnom prostoru putem tehničkih uređaja za reprodukciju zvuka ili zvuka i slike.

Iznosi naknada za javno saopštavanje muzičkih dela utvrđuju se na osnovu:

- površine prostora koji korisnik koristi za prijem gostiju, potrošača i naručilaca usluga;

- značaja koji za obavljanje delatnosti korisnika ima javno saopštavanje muzičkih dela;

- geografske lokacije sedišta korisnika.

Predlog tarife sačinjava se po modelu koji je zastupljen u većini evropskih zemalja, uzimajući u obzir domaće ekonomske prilike.

Saglasnost na predlog tarife daje Zavod za intelektualnu svojinu.

Ako je predlog tarife sporazumno određen između Sokoja i reprezentativnog udruženja korisnika za određenu vrstu korišćenja repertoara, postupak za saglasnost pokreće se zajednički.

Uz zahtev za saglasnost obavezno se podnosi:

1) predlog visine tarife;

2) podaci o pregovorima (opis toka pregovora, rezultati pregovora, obrazloženje ukoliko nije postignut sporazum, pisana izjašnjenja svih pregovarača).

U slučaju da se ne postigne sporazum ili da se ne dobije saglasnost na predlog, tarifu određuje Zavod za intelektualnu svojinu.

Da, treba da plaćate i Sokoju. Autorska naknada za javno saopštavanje muzičkih dela (korišćenje muzike u vašem objektu) nije sastavni deo pretplate.

Autorsko delo je saopšteno javnosti ako je učinjeno dostupnim većem broju lica koja nisu međusobno povezana rodbinskim ili drugim ličnim vezama, što ste učinili u svom lokalu putem radija ili televizije.

Korisnik emiter (RTV stanica), takođe treba da ima dozvolu (za emitovanje), kao i vi (za javno saopštavanje), kada u svom objektu (javnom prostoru) slušate/gledate radio ili televizijski program.

Da, potrebna je dozvola Sokoja. Kako je muzika sastavni deo svakog televizijskog programa (najavne i odjavne špice, kulisna muzika, reklame, muzički spotovi), nemoguće je imati uključen televizijski prijemnik, a ne koristiti muziku u poslovnom prostoru.

Nije bitno gde se nalazi vaš radio ili neki drugi uređaj za mehaničku reprodukciju muzike, vi ste omogućili da i stranke čuju muziku, omogućili ste javno saopštavanje muzike.

Možete da ga slušate bez plaćanja autorske naknade samo u okviru svog privatnog okruženja. Svako javno korišćenje muzičkog dela regulisano je Zakonom o autorskom i srodnim pravima.

Za korišćenje muzike u javnom prostoru odgovoran je vlasnik ili zakupac prostora tako da nije važno kome pripadaju sredstva za mehaničku reprodukciju muzike. Dužni ste da obavestite zaposlene da korišćenje muzike u poslovnom prostoru nije slobodno i da podrazumeva plaćanje autorske naknade.

Prema Zakonu o autorskom i srodnim pravima, naknadu za živo izvođenje muzike u obavezi je da podmiri organizator priredbe, odnosno vlasnik ili zakupac prostora u kojem se priredba održava.

Ovo su dva različita vida korišćenja muzičkih dela i dva različita imovinska prava autora – pravo emitovanja i pravo javnog saopštavanja, koja predstavljaju odvojene osnove za naplatu autorske naknade.

Plaćanje honorara muzičarima koje ste angažovali ne podrazumeva da ste ispunili sve zakonske obaveze. Autori muzičkih dela (kompozitori, tekstopisci, aranžeri) ovlašćeni su da dobiju naknadu od javnog izvođenja i to pravo postoji nezavisno od toga da li izvođači (angažovani muzičari) izvode sopstvene ili tuđe pesme. Oni mogu potraživati honorar od organizatora, ali tantijeme (za koje autorsku naknadu takođe plaća organizator) pripadaju autorima izvedenih dela.

Članovi grupe, autori muzičkih dela, prijavljuju svoja dela u Sokoju, organizaciji za kolektivno ostvarivanje autorskog prava, koja vodi evidenciju o korišćenim delima, na osnovu koje se vrši raspodela tantijema. Iako grupa izvodi svoje pesme, listu izvedenih dela treba dostaviti Sokoju kako bi autori dobili svoju autorsku naknadu.

Sokoj na osnovu podataka iz spiskova izvedenih dela prikuplja sredstva od korisnika muzike i raspodeljuje ih domaćim i stranim autorima iz celog sveta, čija se muzika izvodi na teritoriji Srbije.