Sokoj - Organizacija muzičkih autora Srbije
KONTAKTIRAJTE NAS
CALL CENTAR ZA KORISNIKE REPERTOARA
Razgovor sa operaterom moguće je obaviti radnim danima od 12 do14 časova
CALL CENTAR ZA AUTORE
Razgovor sa operaterom moguće je obaviti radnim danima od 12 do14 časova
Služba za dokumentaciju (Servis autora)
pišite nam na dokumentacija@sokoj.rs
Služba za raspodelu
pošaljite upit na raspodela@sokoj.rs
pišite nam na it@sokoj.rs
pišite nam na finansije@sokoj.rs
Služba za izdavače, mehanička prava i digitalne servise
pišite nam na izdavaci@sokoj.rs
Odsek za inostranu dokumentaciju
pišite nam na international@sokoj.rs
Radio i TV emitovanje
pišite nam na: emitovanje@sokoj.rs
Kablovsko reemitovanje
pišite nam na: reemitovanje@sokoj.rs
Javno saopštavanje
pišite nam na: javno.saopstavanje@sokoj.rs
Javno saopštavanje putem bioskopskih projekcija
pišite nam na: bioskopi@sokoj.rs
Javno izvođenje
pišite nam na: javno.izvodjenje@sokoj.rs
pišite nam na: it@sokoj.rs
pišite nam: na raspodela@sokoj.rs
Posebna naknada
pišite nam na: posebna.naknada@sokoj.rs
Umnožavanje
pišite nam na: umnozavanje@sokoj.rs
Internet korišćenja
pišite nam na: internet@sokoj.rs
Sokoj je organizacija ovlašćena da vrši kolektivno ostvarivanje prava muzičkih autora. Sokoj izdaje dozvole za korišćenje muzičkih dela i naplaćuje autorsku naknadu. Kao neprofitna organizacija, Sokoj ne ostvaruje nikakvu dobit za sebe. Po odbitku samo stvarnih troškova poslovanja, sva sredstva naplaćena od korisnika muzičkih dela raspodeljuju se domaćim autorima i autorima iz celog sveta čija se muzika koristi.
Muzički autori imaju zakonom utvrđeno pravo da od svakog korišćenja svojih dela ostvaruju imovinsku korist. Po Zakonu o autorskom i srodnim pravima, za javno korišćenje muzike potrebno je dobiti dozvolu autora i platiti odgovarajuću naknadu.
Pošto se svakodnevno koristi celokupan svetski muzički repertoar, praktično je nemoguće kontaktirati sa svim autorima pojedinačno, tražiti dozvolu i sa svakim pojedinačno ugovarati visinu naknade za koju autor ustupa pravo za korišćenje svog dela.
Upravo zato, evropsko ali i naše zakonodavstvo predviđa postojanje organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog prava. U Republici Srbiji Sokoj je jedina organizacija ovlašćena da izdaje dozvole za javno korišćenje muzičkih dela, kao i da naplaćuje autorsku naknadu po ovom osnovu.
U tom slučaju, Vi neovlašćeno koristite muziku i kršite zakon. Sokoj je ovlašćen da pokrene sudski postupak protiv vas radi naplate duga.
Prijavljivanje korišćenja muzike je zakonska obaveza. ZASP i sve tarife su objavljene u Službenom glasniku
Ovaj sistem zastupljen je u svim razvijenijim zemljama sveta.
Domaće zakonodavstvo prati evropske propise koji se tiču zaštite autorskog prava, a Zavod za intelektualnu svojinu, kao državni organ koji vrši nadzor nad radom Sokoja, mora dati saglasnost na tarife Sokoja.
Ukoliko u svom objektu nemate samo živu muziku već muziku koristite sa nekog od nosača zvuka, tzv. mehaničku muziku, u obavezi ste da plaćate i jednoj i drugoj organizaciji. Sokoj kolektivno ostvaruje prava autora muzike, dok OFPS kolektivno ostvaruje srodna prava, prava proizvođača fonograma.
Javno saopštavanje je korišćenje muzičkog dela u javnom prostoru putem tehničkih uređaja za reprodukciju zvuka ili zvuka i slike.
Iznosi naknada za javno saopštavanje muzičkih dela utvrđuju se na osnovu:
- površine prostora koji korisnik koristi za prijem gostiju, potrošača i naručilaca usluga;
- značaja koji za obavljanje delatnosti korisnika ima javno saopštavanje muzičkih dela;
- geografske lokacije sedišta korisnika.
Predlog tarife sačinjava se po modelu koji je zastupljen u većini evropskih zemalja, uzimajući u obzir domaće ekonomske prilike.
Saglasnost na predlog tarife daje Zavod za intelektualnu svojinu.
Ako je predlog tarife sporazumno određen između Sokoja i reprezentativnog udruženja korisnika za određenu vrstu korišćenja repertoara, postupak za saglasnost pokreće se zajednički.
Uz zahtev za saglasnost obavezno se podnosi:
1) predlog visine tarife;
2) podaci o pregovorima (opis toka pregovora, rezultati pregovora, obrazloženje ukoliko nije postignut sporazum, pisana izjašnjenja svih pregovarača).
U slučaju da se ne postigne sporazum ili da se ne dobije saglasnost na predlog, tarifu određuje Zavod za intelektualnu svojinu.
Da, treba da plaćate i Sokoju. Autorska naknada za javno saopštavanje muzičkih dela (korišćenje muzike u vašem objektu) nije sastavni deo pretplate.
Autorsko delo je saopšteno javnosti ako je učinjeno dostupnim većem broju lica koja nisu međusobno povezana rodbinskim ili drugim ličnim vezama, što ste učinili u svom lokalu putem radija ili televizije.
Korisnik emiter (RTV stanica), takođe treba da ima dozvolu (za emitovanje), kao i vi (za javno saopštavanje), kada u svom objektu (javnom prostoru) slušate/gledate radio ili televizijski program.
Da, potrebna je dozvola Sokoja. Kako je muzika sastavni deo svakog televizijskog programa (najavne i odjavne špice, kulisna muzika, reklame, muzički spotovi), nemoguće je imati uključen televizijski prijemnik, a ne koristiti muziku u poslovnom prostoru.
Nije bitno gde se nalazi vaš radio ili neki drugi uređaj za mehaničku reprodukciju muzike, vi ste omogućili da i stranke čuju muziku, omogućili ste javno saopštavanje muzike.
Možete da ga slušate bez plaćanja autorske naknade samo u okviru svog privatnog okruženja. Svako javno korišćenje muzičkog dela regulisano je Zakonom o autorskom i srodnim pravima.
Za korišćenje muzike u javnom prostoru odgovoran je vlasnik ili zakupac prostora tako da nije važno kome pripadaju sredstva za mehaničku reprodukciju muzike. Dužni ste da obavestite zaposlene da korišćenje muzike u poslovnom prostoru nije slobodno i da podrazumeva plaćanje autorske naknade.
Prema Zakonu o autorskom i srodnim pravima, naknadu za živo izvođenje muzike u obavezi je da podmiri organizator priredbe, odnosno vlasnik ili zakupac prostora u kojem se priredba održava.
Ovo su dva različita vida korišćenja muzičkih dela i dva različita imovinska prava autora – pravo emitovanja i pravo javnog saopštavanja, koja predstavljaju odvojene osnove za naplatu autorske naknade.
Plaćanje honorara muzičarima koje ste angažovali ne podrazumeva da ste ispunili sve zakonske obaveze. Autori muzičkih dela (kompozitori, tekstopisci, aranžeri) ovlašćeni su da dobiju naknadu od javnog izvođenja i to pravo postoji nezavisno od toga da li izvođači (angažovani muzičari) izvode sopstvene ili tuđe pesme. Oni mogu potraživati honorar od organizatora, ali tantijeme (za koje autorsku naknadu takođe plaća organizator) pripadaju autorima izvedenih dela.
Članovi grupe, autori muzičkih dela, prijavljuju svoja dela u Sokoju, organizaciji za kolektivno ostvarivanje autorskog prava, koja vodi evidenciju o korišćenim delima, na osnovu koje se vrši raspodela tantijema. Iako grupa izvodi svoje pesme, listu izvedenih dela treba dostaviti Sokoju kako bi autori dobili svoju autorsku naknadu.
Sokoj na osnovu podataka iz spiskova izvedenih dela prikuplja sredstva od korisnika muzike i raspodeljuje ih domaćim i stranim autorima iz celog sveta, čija se muzika izvodi na teritoriji Srbije.
Sokoj je organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog prava na muzičkim delima, ovlašćena da izdaje dozvole za korišćenje muzičkih dela i da naplaćuje autorsku naknadu za ta korišćenja.
Sokoj ostvaruje prava muzičkih autora (kompozitora, autora teksta, aranžmana, prevoda teksta, i drugih učesnika u stvaranju muzičkog dela) i nosilaca autorskog prava (izdavača i naslednika autora).
Ne, u Sokoju se može izvršiti prijava teksta samo u sklopu muzičkog dela.
Ne, u delatnosti Sokoja nije plasiranje muzičkih dela ili tekstova izvođačima, već naplata i raspodela autorske naknade za dela koja se koriste. Odnos između izvođača i autora je predmet individualnog ostvarivanja i reguliše se mimo Sokoja.
Sokoj na osnovu ustupljenih ovlašćenja naplaćuje od korisnika muzike autorsku naknadu i zatim je, kroz sistem raspodele, raspodeljuje autorima čija su dela korišćena. Sistem raspodele, detaljno je opisan u Planu raspodele , koji donose sami autori na Skupštini Sokoja (više o skupštini).
Autori mogu individualno da ostvaruju svoja prava, ali zbog velikog obima i dostupnosti muzike, praktično, nisu u mogućnosti da imaju kontrolu nad svim vidovima korišćenja svojih dela.
Individualno ostvarivanje autorskog i srodnih prava može se vršiti neposredno ili preko zastupnika na osnovu odgovarajućeg punomoćja. Takođe, postoji zakonska pretpostavka kolektivnog ostvarivanja autorskog prava, i lice koje želi da individualno ostvaruje svoja prava, mora pismenim putem obavestiti organizaciju.
Po Zakonu o autorskom i srodnim pravima, svako korišćenje muzike na javnom mestu podrazumeva prethodnu dozvolu autora i plaćanje odgovarajuće naknade.
Praktično je nemoguće da autor kontaktira sa svim korisnicima muzike pojedinačno i da sa svakim pojedinačno ugovara visinu naknade i to svaki put kada se njegovo delo koristi, na bilo koji način i na bilo kom mestu. Zato je Zakonom predviđeno postojanje organizacije koja kolektivno ostvaruje njegova prava.
Još jedna prednost kolektivnog ostvarivanja prava jeste što Zakon predviđa da se određena prava, poput prava reemitovanja i kablovskog reemitovanja, prava na posebnu naknadu i sl., isključivo tako i mogu ostvariti.
Sokojev repertoar obuhvata sve vrste muzičkih dela, bez obzira na žanr, vrstu, oblik, formu i trajanje.
Ne, Sokoj ne naplaćuje od autora registraciju njihovih dela.
Ne, Sokoj ne ostvaruje prava muzičkih izvođača (pevača i instrumentalista). Izvođač može postati član Sokoja jedino ako je ujedno i autor muzičkog dela. Izvođačka prava se ostvaruju preko organizacije za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora – Organizacija PI.
Autorsko pravo je skup pravnih normi koje regulišu odnose u vezi sa autorskim delom. Autorsko delo je imovina autora.
Autori imaju moralna prava (ličnopravna ovlašćenja) i imovinska prava (imovinskopravna ovlašćenja), kao i druga prava, u skladu sa Zakonom.
Moralna prava čine pravo autora da mu se prizna autorstvo na delu, pravo na označenje imena, pravo objavljivanja, pravo na zaštitu integriteta dela (naročito suprotstavljanje izmenama dela i davanje dozvole za preradu dela) i pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskorišćavanju dela.
Imovinska prava čine prava autora na ekonomsko iskorišćavanje njegovog dela (umnožavanje, stavljanje u promet, izvođenje, predstavljanje, emitovanje i reemitovanje, javno saopštavanje, interaktivno činjenje dostupnim itd.). Za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada, osim u slučajevima predviđenim Zakonom.
Mala prava (eng. performing rights, small rights) su autorska prava u vezi sa saopštavanjem muzičkih dela javnosti – javno izvođenje, emitovanje i reemitovanje muzičkih dela, javno saopštavanje dela sa nosača zvuka ili slike (radio i TV stanice, koncerti, priredbe, trgovinski i ugostiteljski objekti itd.).
Autorske naknade se naplaćuju na osnovu kriterijuma navedenih u važećim Tarifama, a raspodeljuju se autorima na osnovu Plana raspodele.
Ovo nije zakonski termin, ali se pojam ustalio u kolektivnom sistemu i u zemlji i u inostranstvu.
Mehanička prava (eng. mechanical reproduction rights) su prava snimanja, umnožavanja i stavljanja u promet dela na nosače zvuka (ploče, kasete, kompakt diskovi i dr.) i na nosače zvuka i slike (DVD, BD i dr.). Mehanička prava obuhvataju i umnožavanje dela na računarskoj memoriji (hard disk, USB memorija, cloud itd.).
Autorske naknade za dela snimljena na nosač zvuka i nosač zvuka i slike naplaćuju se na osnovu izveštaja proizvođača o snimljenim delima i broju prodatih nosača zvuka i nosača zvuka i slike.
Ovo nije zakonski termin, ali se pojam ustalio u kolektivnom sistemu i u zemlji i u inostranstvu.
Velika prava (eng. grand rights) su prava u vezi sa korišćenjem muzičkih dela u scenskim produkcijama (pozorište, opera, balet, itd.).
Autorske naknade za ove vidove korišćenja regulišu se između autora i producenta scenske produkcije, mimo organizacija za kolektivno ostvarivanje prava.
Ovo nije zakonski termin, ali se pojam ustalio u kolektivnom sistemu i u zemlji i u inostranstvu.
Autor je u obavezi da prijavi svoje delo sa svim relevantnim podacima za dokumentaciju (kompozitor, autor teksta, autor aranžmana, izvođač, trajanje) kako bi delo dobilo odgovarajući pripadajući poen. Muzičko delo treba prijaviti kako bi i autorska naknada, prikupljena od korisnika, bila pravilno raspoređena. Bez prijave dela, nije moguće naplatiti naknadu sa digitalnih servisa ili iz inostranstva, jer autori nisu identifikovani.
Bez obzira što delo nije prijavljeno, ono pripada repertoaru Sokoja, ali se isplata naknade realizuje tek nakon prijave.
Ne, u skladu sa našim Zakonom autor ustupa organizaciji prava na isključiv način, i sva dela autora, bez obzira da li su prijavljena ili ne, ostvaruju se preko Sokoja.
Delo je dovoljno prijaviti samo jednom, ali je neophodno Sokoju prijaviti svaku eventualnu promenu na delu.
Sokoj učestvuje po nalogu suda, tako što dostavlja raspoložive pismene dokaze, ili na zahtev autora, pružajući mu informacije o njegovim delima i podatke o registraciji. Sokoj ne može pokretati sporove zbog plagiranja ili dokazivanja autorstva, jer to nije obuhvaćeno kolektivnim ostvarivanjem prava.
Ukoliko je vaše delo izvedeno u inostranstvu, popunite obrazac na našem sajtu, koji se nalazi na ovom linku.
Čak i ukoliko imate prebivalište ili boravište u inostranstvu, možete biti član Sokoja.
Ukoliko je autor promenio boravište i želi da jedan deo ostvarivanja poveri organizaciji na čijoj se teritoriji trenutno nalazi, može da bude njen član uz odgovarajuće uslove (detaljnije informacije su dostupne u Planu raspodele, odredba 5.3 Izmena teritorije ugovora).
Autorsko pravo traje za života autora i 70 godina posle smrti poslednjeg preživelog autora na delu.
Nakon smrti autora, njegova imovinska prava prenose se na naslednike.
Naslednici moraju u ostavinskom postupku tražiti da se autorska prava uvrste u ostavinsko rešenje. Ukoliko sud zahteva, Sokoj će potencijalnim naslednicima autora ili sudu dostaviti potvrdu o autoru.
Ukoliko je ostavinski postupak već sproveden, a autorska prava nisu obuhvaćena ostavinskim rešenjem, mora se tražiti dopuna rešenja. Nakon pravnosnažnosti ostavinskog rešenja u kom su navedena autorska prava, naslednici treba da zaključe poseban ugovor sa Sokojem (link ka popunjavanju nasledničkih ugovora).
Sokoj prikuplja naknadu i za ovakva dela kao i za sva druga dela koja se koriste, bilo da su pozadinska ili prateća muzika, najavne špice ili džinglovi. Za specifičnosti u pogledu obračuna tzv. avizo muzike, vidite detaljnije u Planu raspodele.
Naručivanje i izrada (komponovanje) muzike za film/seriju, kao i naknada i sve potrebne dozvole za korišćenje, regulišu se ugovorom između autora i producenta/naručioca.
Međutim, autor ima pravo da prijavi sva dela koja je stvorio za neki film/seriju kako bi ostvario pravo na tantijeme, kako od emitovanja date produkcije i javnog saopštavanja u bioskopima, tako i od emitovanja ili izvođenja pojedinačnih dela izvorno napisanih za film.
Muzika za film prijavljuje se na posebnom obrascu – tzv. Cue Sheet – koji predstavlja spisak svih dela korišćenih u produkciji sa pojedinačnim trajanjem (detaljnije u Planu raspodele).
Svaki autor koji je učestvovao u stvaranju muzike za bend zaključuje ugovor sa Sokojem. Bend ne može da se pojavi kao nosilac autorskog prava.
Članovi Sokoja treba da budu samo članovi grupe koji su istovremeno i autori.
To nije relevantan podatak za autorski honorar.
Sokoj dobija informacije od organizatora, koji je u obavezi da prijavi manifestaciju, ali informacije prikuplja i praćenjem muzičkih događaja.
Svi emiteri (radio i TV stanice), ugostiteljski objekti sa živom muzikom, kao i organizatori koncerata i javnih manifestacija, prema Zakonu o autorskom i srodnim pravima, dužni su da Sokoju redovno dostavljaju izveštaje o izvedenim/korišćenim muzičkim delima, prema kojima se vrši raspodela autorske naknade.
Naknada za korišćenje autorskog dela.
Korisnici plaćaju (autorsku) naknadu, a autorima se isplaćuju tantijeme.
Naplaćena sredstva od korisnika muzike raspoređuju se autorima. Sokoj je neprofitna organizacija, što znači da ne ostvaruje nikakvu dobit za sebe. Po odbitku samo stvarnih troškova poslovanja, sva naplaćena sredstva od korisnika muzičkih dela raspodeljuju se domaćim autorima, kao i autorima iz celog sveta čija se muzika ovde koristi.
Ukupna masa autorskih naknada raspoređuje se autorima na osnovu dostavljenih izveštaja, odnosno popisa emitovanih i korišćenih dela i primenom pravila definisanih u Planu raspodele (detaljnije - strana sa objašnjenjem).
Sokoj za sada isplaćuje tantijeme jedanput godišnje u tekućoj godini za prethodnu godinu.
Autor neće primati autorski honorar ukoliko korisnici nisu dostavili podatke da je njegovo delo korišćeno i/ili nisu platili autorsku naknadu.
Autor za isto delo ne dobija uvek istu naknadu zato što delo nema isti broj emitovanja u svakom obračunskom periodu.
Obračun autorske naknade se vrši na osnovu Plana raspodele i liste emitovanih muzičkih dela (muzičke košuljice) koje Sokoj dobija od korisnika. U obračun autorskih naknada ulaze samo emitovana dela koja su korisnici dostavili Sokoju.
Ako autor zna da je njegovo delo više puta emitovano na određenoj radio ili televizijskoj stanici a nije obuhvaćeno obračunom, treba da, u roku od 60 dana od prijema obračuna, dostavi prigovor u pismenoj formi i navede sve relevantne podatke na osnovu kojih će Savet autora preduzeti dalje korake u cilju naknadne isplate honorara (detaljnije u odredbi 17 Plana raspodele ).
Na osnovu Statuta Sokoja, od naplaćene autorske naknade, po odbitku administrativnih troškova zaštite i poreza, odbija se iznos do 10% za kulturna davanja, u skladu sa Zakonom, odlukom Upravnog odbora i međunarodnim ugovorima.
Navedena sredstva čine poseban Fond za kulturna davanja. Konkurs za projekte o raspodeli sredstava namenjenih kulturnim davanjima raspisuje se jedanput godišnje, a konačnu odluku o projektima kojima su dodeljena sredstva donosi Skupština Sokoja na predlog Upravnog odbora.
Sokoj već 70 godina zastupa prava autora muzike, autora teksta, autora aranžmana muzike i drugih nosilaca autorskih prava na muzičkim delima svih žanrova, sa rečima i bez reči.
Kako bismo unapredili svoje poslovanje, a našim korisnicima omogućili kvalitetniju uslugu i pouzdanog partnera implementirali smo sistem menadžmenta kvalitetom prema zahtevima standarda ISO 9001:2015 i sistem menadžmenta bezbednošću informacija u skladu sa standardom ISO/IEC 27001:2013.
