Delegacija Sokoja prisustvovala je Generalnoj skupštini CISAC-a događaju koji je ove godine imao istorijski značaj – kako zbog obeležavanja stogodišnjice postojanja CISAC-a i 175 godina francuskog SACEM-a, tako i zbog otvaranja ključnih pitanja o budućnosti muzičke industrije u eri veštačke inteligencije.
Osvrt na ključne momente i poruke sa ovog istorijskog skupa prenosi Ana Stanić, istaknuta autorka i članica Upravnog odbora Sokoja:
Izveštaj sa Generalne skupštine CISAC-a
Najvažnija tačka ovog okupljanja, osim održavanja godišnje skupštine, proslave 100 godina CISAC-a i 175 godina SACEM-a, bila je priča o jedinstvenom trenutku u kome se cela planeta nalazi i posledicama koje koje veštačka inteligencija može da ima na celokupno buduće ljudsko stvaralaštvo, ukoliko se ne stavi u okvire zakona.
Privilegija je i čast slušati muzičke legende u emotivnim, dubokim i zabrinutim mislima o tome šta je suština kreacije čoveka, šta su krucijalne razlike između njegovog i stvaralaštva mašine i šta može da se desi ako se dozvoli AI kompanijama da rade po svom.
Glasovi autora širom sveta
Muzika je svedočenje života, dokaz o proživljenom
Svečanu skupštinu otvorio je Björn Ulvaeus, legendarni suosnivač grupe ABBA i dugogodišnji predsednik CISAC-a, rekavši da je muzika svedočenje života, dokaz o proživljenom, dokument patnje, bola i sreće iz kojih su proistekla muzička dela. AI je po njemu mapa, ali ne teritorija, simbol, ali ne stvar. U redu je služiti se njom kao alatom, ali uz neophodnu zakonsku strukturu.
Mlada španska zvezda Vicco rekla je da pesme nisu samo sadržaj, već sve ono ljudsko proživljeno i da je privilegija stvarati svet u kome ljudi žele da se zadrže. Po njoj glavni zadatak je odlučiti šta će predstavljati ljudsku kreativnost u budućnosti i brine se koliko pesama neće biti napisano.
Istorijske lekcije i institucionalna borba za autorska prava
Prisutnima su se obratili i generalni direktor CISAC-a Gadi Oron, generalni direktor WIPO-a (Svetske organizacije za intelektualnu svojinu) Daren Tang, kao i predsednik Upravnog odbora CISAC-a Dean Ormston. Oni su izrazili zabrinutost zbog mogućih posledica ukoliko izostane udružena i artikulisana reakcija, ali su istovremeno naglasili odlučnost da se na te izazove adekvatno odgovori. Podsetili su i na Roberta de Flera, francuskog scenaristu, koji je jedan od osnivača CISAC-a i na njegovu borbu u još neuređenoj oblasti predstava s početka dvadesetog veka, zatim na prvi zvučni film „Džez pevač“ iz 1927. godine, kada su se autori muzike pobunili jer producenti filma nisu hteli plate za korišćenje muzičkih dela, baš kao ni danas AI kompanije. CISAC štiti pet miliona autora u celom svetu, koji moraju biti plaćeni za svoja dela i kada se čitava kreativna industrija udruži, vlade će slušati. Takođe su podsetili i na važnost lokalnih kultura i glasova u eri globalnih platformi.
Mihály Ficsor, priznati stručnjak za internacionalno autorsko pravo, istakao je da nas upravo kreativnost suštinski izdvaja kao ljudsku vrstu. On je podsetio prisutne na Skupštinu povodom 70 godina CISAC-a, nakon koje su usvojena dva ključna sporazuma (tzv. WIPO internet ugovori), te postavio pitanje: da li će nakon ove stote skupštine biti donet sličan sporazum koji bi tretirao korišćenja od strane AI kompanija, ili će autorsko pravo i dalje biti žrtvovano radi ekonomskog nadmetanja?
Youssou N’Dour je pričao o tome koliko su mu važni tradicionalni lokalni instrumenti u pravljenju muzike i izrekao svoj čvrst stav da se mora pričati sa predstavnicima vlade i neprestano im objašnjavati da situacija sa veštačkom inteligencijom mora da se reguliše.
Spontanost i nesavršenost nasuprot algoritmima
Simon Frangen, kompozitor klasične i filmske muzike i producent muzike za film „Titanik“, istakao je da ga upravo „pogrešne“ note čine onim što jeste, osvrćući se na sopstveni razvojni put ispunjen učenjem kroz greške i iskustvo. U tom kontekstu zapitao se kako će novi producenti stasavati u eri veštačke inteligencije, u kojoj se greške gotovo ne dešavaju. Osvrnuo se i na to da mu je Džejms Kameron tražio da čuje svih 100 muzičara u orkestru kako sviraju, kao što i svaki glumac u scenama zaista glumi.
Italijanski muzičar Jakopo Etore pričao je iz pozicije nekoga ko komponuje muziku i piše tekst, a AI koristi kao alat za pravljenje aranžmana.
Adelaide Damoah, britanska umetnica performansa, izrekla je da AI kompanije prave milijarde od naših dela, da je to samo pohlepa i da mora da se zaustavi. „Ako pravite sav taj novac od naših dela, znači da ona imaju vrednost, a ako imaju vrednost, onda morate i nas, stvaraoce tih dela da vrednujete.“
Yvonne Chaka Chaka, poznata i kao Priceza Afrike, počela je da improvizuje na opšte iznenađenje prisutnih, da bi istakla kako je to nešto što AI nema – spontanost, i tražila da se ustanove državne politike uz kulturnu podršku kao protivotrov za ovu situaciju, u kojoj će ogroman broj muzičkih autora ostati bez prihoda.
Emma Rafovicz, članica Evropskog parlamenta, izazvala je buran aplauz pričajući o svojoj spremnosti da se bori za kulturu i autorstvo.
Pravila za AI nam ne oduzimaju slobodu, već nam je daju
U poslednjem panelu, direktorka SACEM-a, Sesil Rap-Veber, razgovarala je sa Žan Mišel Žarom, ističući da samo zato što je neko delo javno dostupno, ne znači da sme da se besplatno koristi. Žan Mišel je rekao da nije nužno protiv AI-ja i da je napredak tehnologije i zaslužan za civilizaciju kakvu danas imamo, ali da su neophodna pravila, koja ne treba shvatiti kao ograničavanje slobode, već upravo kao davanje slobode da se nešto koristi, kao što nam vozačka dozvola daje slobodu da vozimo svoj auto i da nam niko to ne brani. Uporedio je današnju situaciju oko AI-ja sa Divljim zapadom i sugerisao da mora pod hitno da se reši.
Na kraju konferencije, svi govornici su ponovo izašli na binu i potpisali svečani dokument nazvan The Paris Commitment (Pariska deklaracija za zaštitu ljudske kreativnosti u eri veštačke inteligencije) koji sadrži 4 glavne tačke:
- Kreativnost je osnovni ljudski poduhvat i nastojanje i mora se aktivno štititi
- Inovacija mora da osnaži, a ne da oslabi vrednost autorstva
- Kolektivno ostvarivanje prava je esencijalno za pravedan i održiv kreativni ekosistem
- Vlade i zakonodavci moraju delovati da se zaštiti budućnost kreativnosti
Ono što je činjenica jeste da od AI kompanija i donosioca odluka i dalje nismo dobili konkretna, sistemska rešenja. Ipak, čuli smo nešto važnije i dragocenije – jedinstven, snažan i odlučan glas predstavnika muzičke industrije danas, koji jasno poručuju da se ne sme dozvoliti da razvoj nove tehnologije vodi u bezakonje.
U tom kontekstu, CISAC planira da do kraja godine donese dokument sa smernicama za postupanje kolektivnih organizacija u oblasti veštačke inteligencije.
The Paris Commitment je otvoren za potpisivanje i podršku autora, kreativaca, organizacija i drugih pobornika kreativne industrije. Tekst deklaracije i formular za potpisivanja dostupni su na sledećem linku: The Paris Commitment | CISAC
