Sokoj konstantno radi na unapređenju položaja naših muzičkih autora

Sa Srećkom Barbarićem, direktorom Sektora za dokumentaciju i raspodelu Sokoja razgovarao je Vladimir Đurić.

Razgovor je objavljen na  web portalu Srpska ekonomija.

https://srpskaekonomija.rs/interviju/10/1//clanak/1406

Na konferenciji CISAC-a, Međunarodne konfederacije društava autora i kompozitora, koja je u decembru održana u Budimpešti, učestvovao je i Sokoj, organizacija za kolektivno ostvarivanje muzičkih autorskih prava u Srbiji. Delegaciju Sokoja u kojoj je bio i Pavle Pavičić, šef Službe za međunarodne pravne poslove, predvodio je Srećko Barbarić, direktor Sektora za dokumentaciju i raspodelu Sokoja.

• Centralna tema ovogodišnje konferencije bila je razmatranje posledica pandemije na kolektivno ostvarivanje prava, odnosno kakvi su bili rezultati u pogledu naplate autorske naknade za vreme trajanja pandemije. Globalna slika pokazuje da nivo prikupljene autorske naknade u 2021. još uvek nije dostigao nivo pre pandemije, ali je ostvaren porast u odnosu na 2020. godinu. Najveći pad bio je kod javnog izvođenja i saopštavanja, odnosno koncerata i ugostiteljskih objekata. U Srbiji naplaćena autorska naknada u ovim kategorijama nema toliko veliki udeo u ukupnoj naplati, tako da je Sokoj period pandemije lakše prebrodio. Takođe, u Srbiji nije bio totalni „lockdown“ kao što je bio u većini zemalja Evrope, pa su ugostiteljski objekti ipak u određenom periodu dana radili. U međuvremenu, prihodi od drugih vidova korišćenja su porasli, pa je to amortizovalo pad prikupljene autorske naknade u kategorijama javnog saopštavanja i javnog izvođenja muzike – objašnjava Barbarić.

Nedavno su kolektivna društva sa prostora bivše SFRJ, potpisala „Sporazum o primeni raspodele udela na muzičkim delima članova više organizacija“ (Ohridski sporazum). Ovaj Sporazum se oslanja na dokumente koje je izradila međunarodna radna grupa koju je formirao CISAC, a kojom je predsedavao Barbarić. Cilj ove grupe bio je da usaglasi razlike koje postoje u procentualnoj podeli autorskih udela između koautora jednog muzičkog dela, ako su članovi različitih društava.

• Kolektivno ostvarivanje muzičkih autorskih prava funkcioniše jako dugo u svetu, a na našim prostorima otpočelo je tridesetih godina 20. veka. U svom funkcionisanju, ceo sistem je trpeo mnoge promene i prilagođavanja u zavisnosti od dominantnih načina iskorišćavanja autorskih dela. Tako su “mehanička prava” (uprošćeno rečeno – naknada od prodaje fizičkih nosača zvuka – ploča, kaseta, CD-ova i dr.) bila dominantan izvor autorskih honorara, a danas gotovo i da ne postoji. Poslednjih godina, digitalni servisi su postali glavni način korišćenja muzike. Tradicionalni način kolektivnog ostvarivanja prava, koji je značio da u svakoj zemlji postoji po jedna organizacija koja naplaćuje i raspodeljuje autorsku naknadu, kako za domaće tako i za strane autore, na digitalnim servisima je u najvećem broju zemalja zamenjen ’’multiteritorijalnim dozvolama’’ To praktično znači da npr. od Jutjuba na teritoriji cele Evrope, Sokoj direktno naplaćuje korišćenje muzike autora iz Srbije, dok za npr. emitovanje naše muzike, naplatu vršu nemačko društvo, koje istu prosleđuje Sokoju na osnovu recipročnog ugovora. Naravno, važi i obrnuto odnosno da na teritoriji Srbije, za muziku nemačkih autora na Jutjubu, naknadu naplaćuje direktno nemačka organizacija za kolektivno ostvarivanje.

Multiteritorijalni model naplate autorske naknade, postavio je nove izazove, ali jedan od problema koji je, po rečima našeg sagovornika, u velikoj meri pogodio društva iz okruženja, jeste naplata i raspodela „mešovitih dela“, o kojima je Barbarić prvi put pričao 2016. godine na Regionalnom sastanku u Beogradu.

• Imali smo problem što digitalni servisi ne vrše isplatu autorske naknade ukoliko postoji bilo kakav konflikt na delu u pogledu udela. Naime, svako društvo ima svoj Pravilnik o raspodeli kojim je definisana podrazumevana šema udela na delu između koautora, ukoliko nisu drugačije ugovorili. Tako je u Srbiji definisano da kompozitor ima 75 posto udela na delu, a tekstopisac 25 posto. U Hrvatskoj kompozitoru pripada 65 posto, a tekstopiscu 35 posto. Problem nastaje kada su neku numeru zajednički stvorili autori iz različitih društava, na primer kompozitor iz Srbije i tekstopisac iz Hrvatske. U tom slučaju kompozitor iz Srbije traži svojih 75 posto, a tekstopisac iz Hrvatske svojih 35 posto. U tom slučaju dobijamo 110 posto i digitalni servisi to prepoznaju kao konflikt i obustavljaju plaćanje za takva dela. Naravno, tu nije stvarni konflikt u autorstvu već je konflikt koji proizilazi zbog odsustva opšteg pravila u tim slučajevima odnosno regulative. Najveći broj takvih slučajeva javlja se kod autora iz Srbije i Hrvatske, potom i ostalih društava regiona. Navedeni problem sam prezentovao i na Poslovno-tehničkom komitetu CISAC (Business Technical Committee) 2019. godine u Nici, kada je izglasano da se formira Radna grupa koja će predložiti moguća rešenje problema.

Radnu grupu su, pored Barbarića, činili stručnjaci za dokumentaciju i raspodelu iz Francuske, Grčke, Hrvatske i Slovenije. Pored vođenja ove Radne grupe, Barbarić je i stalni član CISAC-ovog Poslovno-tehničkom podkomiteta.

• U Radnoj grupi smo analizirali koliko je problem prisutan u raznim društvima i da li je neko već propisao neka interna rešenja. Nakon godinu dana, izradili smo dokument „Best Practice: Default Share Splits in Mixed Works“ koji definiše korake u rešavanju problema udela na mešovitim delima i koji je kasnije odobrio Poslovno-tehnički komitet CISAC-a. Naravno, teško je predvideti sve situacije, ali je najvažnije da je zajednica identifikovala problem i pronašla rešenje. Zadovoljan sam što je ovo rešenje već našlo svoju primenu kroz Ohridski sporazum i što je otpočeo proces regionalnog usklađivanja podataka, koji će povećati honorare naših članova – kaže na kraju razgovora Srećko Barbarić.

Beogradski rock autor, kompozitor, pevač i gitarista Nikola Čuturilo održaće koncert u novom gradskom koncertnom prostoru Zappa Bazi 11. decembra sa početkom u 21 čas. U decembru su dogovoreni koncerti i u drugim gradovima Srbije.

Nedavno je objavljeno i  vinilno izdanje albuma “Priče iz Depoa”, proizvod saradnje između izdavačkih kuća Fidbox i Lampshade Media.

Posle koncertne promocije albuma 3. juna u Domu omladine Beograda, Nikola sa svojim bendom uživo se vraća u Beograd, ali kreće sa koncertnima aktivnostima i u drugim gradovima širom Srbije – posle beogradskog slede koncerti u Vranju 23.12 i Paraćinu 24.12.

U petak, 9. decembra u 20 sati na Youtube kanalu diskografske kuće Multimedia Music biće emitovana prva epizoda podkasta “Muzička industrija”. Serijal je edukativnog karaktera i ideja je da informiše članove strukovnih udruženja autora, producenata i izvođača kao i širu javnost o trenutnoj situaciji u muzičkoj industriji u Srbiji. Edukacija se odnosi na način ostvarivanja prava koja kolektivno zastupaju i koja se naplaćuju od strane tri kolektivna društva.U svakoj od ukupno deset epizoda, o ovim temama govoriće autori, izvođači i stručna lica koja se bave ovom tematikom u primenjenom okviru današnje muzičke industrije u Srbiji.Domaćini i autori emisija su Vladimir Đurić Đura i Rodoljub Stojanović, a gosti su eminentne ličnosti iz sveta muzičke industrije, svako u svom domenu poslovanja.Gost prve epizode podkasta “Muzička industrija” je Dejan Manojlović, direktor Sokoja.

Prva epizoda je dostupna na linku

https://www.youtube.com/watch?v=MCfOwfaG59A

Držeći se proverene formule „od Silvane do Nirvane“, Željko Vasić svojim fanovima pruža zanimljivu mešavinu svetskih pop hitova, vlastitih hit singlova i najpoznatijih numera zabavne, narodne i starogradske muzike.

Ovog puta Željko nastupa sa novim bendom, priprema potpuno drugačiju set listu od prethodnih koncerata, a posebno iznenađenje posetiocima biće specifični aranžmani čuvenih pesama.

Uoči dva beogradska koncerta u MTS dvorani, 9. i 10. decembra, proslavljeni pevač je izjavio:

„Svaka zima nosi nam nove izazove – živi se brzo i stresno i ljudi sve manje imaju vremena za sebe i druge“ iskren je Vasić. „No, kafana je mesto u kojoj nema podela, nema brige i gde možemo da budemo ono što stvarno jesmo – prepušteni čistoj emociji i hedonizmu.Stoga vas pozivam da dođete u moju kafanu da zajedno slavimo muziku i život!“

Jedan od naših najpoznatijih rokenrol bendova Generacija 5, povodom jubileja, 45 godina postojanja na rok sceni – pravi svoj veliki koncert 8. decembra u MTS dvorani. 

’’Dolazim za 5 minuta’’, ’’Najjači samo ostaju’’, ’’Ti samo budi dovoljno daleko’’, ’’Umoran od svega’’ i ’’Povedi me u noć’’ samo su neki od hitova, koje će Generacija 5 zajedno sa svojim gostima, izvesti na jedinstvenom “unplugged” (akustičnom) i “plugged” (električnom) koncertu.

Generacija 5 je pored fantastične karijere i pesama koje su obeležile prethodne decenije, poznata i po studijskom i koncertnom radu i saradnji sa našim najpoznatijim kompozitorima, pevačima i grupama – Kornelijem Kovačem, Oliverom Mandićem, Zdravko Čolićem, Sladjanom Milošević, Viktorijom, Dadom Topićem, Bajagom, Željkom Bebekom, Kerberom, Divljim jagodama…

Današnju postavu benda čine: gitarista Dragan Jovanović – Krle, klavijaturista Dragoljub Ilić – Ilke, basista Miloš Stojisavljević – Cajger, bubnjar Boban – Bo Djordjević i pevač Miloš Bajat.

Ulaznice za koncert Generacije 5 se mogu nabaviti na blagajni mts Dvorane, na prodajnim mestima Ticket Vision-a i online na www.tickets.rs.

Mladi kompozitor, postidiplomac na FMU, Veljko Nenadić, na gala koncertu takmičenja Bartok World Competrition – Composition 2022 u Budimpešti , proglašen je za pobednika takmičenja. Njegovu kompoziciju izveli su svetski priznati mađarski umetnici Barnabás Kelemen- violina, i József Balog- klavir. Veljko i izvođači doživeli su prave ovacije.
Neposredno pre ovog uspeha Veljko je pobedio na takmičenjima kompozitora “Luigi Nono” u Torinu, Italiji i “New Music Generation”2022 u Astani, Kazahstan. Čestitamo Veljku na osvojenim nagradama.

Iako se po nekim statistikama, muzika danas emituje 90 posto sa mobilnih uređaja, najviše telefona, domaći autori do sada nisu od toga imali nikakave koristi. Donošenjem Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o utvrđivanju Liste tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade nosiocima autorskog i srodnih prava, u aprilu mesecu 2022. godine, Vlada Republike Srbije je ispravila dugogodišnju nepravdu, koja je učinjena prema svim autorima (muzički autori, fotografi, filmski autori) i nosiocima srodnih prava ( pevači, instrumentalisti, glumci, vlasnici fonograma), jer uvoznici i proizvođači uređaja i nosača zvuka, slike i teksta nisu plaćali tzv. „posebnu naknadu“ za uvoz ili proizvodnju velikog broja uređaja i nosača zvuka slike i teksta, koji se nisu nalazili na Listi, već desetinama godina unazad. Reč je o naknadi koja se plaća u celom svetu.

U nastavku je ceo intervju sa direktorom Sokoja, Dejanom Manojlovićem.

https://citymagazine.danas.rs/kultura/art/manojlovic-ispravljena-nepravda-prema-autorima-muzike-filma-fotografije/

Jovan Maljoković, jedan od najznačajnijih predstavnika džez muzike iz Srbije i član Upravnog odbora Sokoja, govorio je o svom „nultom albumu“ izdatom ove godine, kao i o novom autorskom materijalu pod nazivom „Na raskrsnici svetova“.

Tekst sa portala www.bosnainfo.ba prenosimo u celosti:

Jovan Maljoković, džez saksofonista: Neobično je da dugo nismo svirali u Sarajevu

Legendarni saksofonista Jovan Maljoković je jedan od najznačajnijih predstavnika džeza iz Srbije, čija se muzika rado izvodi i sluša u čitavom svijetu.

Nedavno mu je austrijski izdavač Everland music izdao raritetni album „The Uplifting Abyss“ na vinilu. U pitanju je i nesvakidašnja priča.

-Prije nekoliko mjeseci dobio sam telefonski poziv od predstavnika austrijsko-holandske izdavačke kuće, da izdaju kao vinil ploču sa mojim do tad neobjavljenim snimcima. To je moj album koji sam snimio 1975. godine i koji je trebalo da bude objavljen odavno, ali je sticajem okolnosti, na master traci ostao kod mog prijatelja Keleta. On je živio u Londonu i bavio se izdavaštvom. Godinama sam mislio da je taj materijal izgubljen. Međutim, moj prijatelj je materijal proslijedio svom drugom prijatelju da ga čuva. To je bila moja neobjavljena autorska muzika, napravljena skoro prije pedeset godina. Kako je materijal na kraju dospio do kompanije Everland music, ne znam ali oni su bili oduševljeni energijom kojom zrači album „Ponor naviše“. Poslao sam im potom autentične fotografije iz tog vremena i oni su sve lijepo spakovali i objavili. Sada mi stižu poruke prijatelja iz cijelog svijeta, koji su ploču nabavili. Ta ploča je snimana u Beogradu u momentu kada sam se ja vratio iz Njemačke, gdje sam šest godina svirao džez u klubovima za Amerikance. Tada su svirali u isto vreme pioniri džez roka poput Herbi Henkoka. Ja sam preuzeo taj model i prvi ga svirao kod nas. Bio sam pun snage i muzika je izbijala iz mene. Album je sad na svjetskim radio-stanicama koje puštaju džez. Dobio sam već neke kritike, u kojim za album stoji opis „Sveti Gral Yu džez roka“. Za mene je to od sada moj nulti album. On je poslije 50 godina, sam našao put da bude objavljen. To je savijet i mladim umjetnicima da nikad ne odustaju, ako snime nešto što zasta valja kad tad će se to naći pred masovnom publikom – priča Maljoković.

Uradio je kompletno novi autorski materijal koji se zove „Na raskrsnici svetova“.

-Album će biti tako nazvan zato što smo ovde gdje jesmo. To je džez album sa pečatom Srbije i Balkana. Aranžmane za gudački orkestar je radio Ivan Ilić. Plus je tu moj osmočlani bend sa četiri duvačka instrumenta. Premijerno ćemo sve to odsvirati na „Novosadskom džez festivalu“  17. novembra u Srpskom narodnom pozorištu Novog Sada. Ja sam mnogo prošao, svirao sam prvo u Njemačkoj, pa godinama turneje sa našim izvođačima po Sovjetskom Savezu, pa sam pet godina svirao sa Goranom Bregovićem u njegovom “Orkestru za svadbe i sahrane”, pa nebrojeno puta sa svojim džez orkestrom po najprestižnijim dvoranama svijeta. Sa takvim iskustvom siguran sam da će ovaj novi materijal, biti svuda dobrodošao – dodaje Jova.

Član je upravnog odbora Sokoja posljednjih četiri godine.

-Mogu da kažem da mi je drago što se u mom mandatu dogodilo puno lijepih uspjeha za Sokoj. Uspjeli smo da riješimo brojne unutrašnje probleme, da postanemo finansijski stabilni i da napravimo odličnu saradnju sa srodnim udruženjima u regionu kao što su hrvatski ZAMP ili bosanski AMUS, te da sa njima riješimo brojne probleme. Muzički autori koje štiti Sokoj, sada mogu pristojnije da žive – dodaje Maljoković.

Na kraju konstatuje da su festivali u regionu koji promovišu džez veoma povezani.

-Ja sjajno sarađujem sa ljudima koji vode džez festivale u regionu i Evropi. Godinama sam rukovodio džez festivalom u Valjevu. Ono što je neobično da godinama nismo svirali, na primjer, u Sarajevu, jer nekako nismo uspjeli da se uskladimo. Vjerujem da će uskoro svirati tamo kako bi promovisali album „Na raskrsnici svetova“ – kaže na kraju Jova Maljoković.

24. Radio-dani RAB Srbija održani su od 6. do 8. novembra u hotelu ,,Mona” na Zlatiboru, a u organizaciji Udruženja radio-stanica RAB Srbija.

U okviru ovog događaja održan je i panel ,,Domaća muzika danas – Izazovi našeg muzičkog stvaralaštva”. Moderator je bio Marko Spalević (NAXI radio), a panelisti: Aleksandar Gajović (novinar i pisac), Petar Janjatović (novinar i pisac), Dragan Gaga Popović (novinar i pisac), Vida Samardžić (PKS), Ana Stanić (kantautorka).

Ispred Sokoja, panelu su prisustvovali i Jovan Milošević, zamenik direktora, kao i Srećko Barbarić, direktor Sektora za dokumentaciju i raspodelu.

Diskutovalo se o potrebi menjanja odnosa domaćih radio emitera prema domaćem muzičkom stvaralaštvu i načinima da se poveća prisutnost domaće muzike na programima radio stanica.  Uvođenje minimalne kvote emitovanja domaćeg muzičkog stvaralaštva obezbedilo bi veću zastupljenost domaće muzike u medijskim programima. Razvijenija svest o podržavanju domaćeg muzičkog stvaralaštva je važna i prilikom kreiranja zdrave konkurencije na tom tržištu i stvaranja uslova za samoodrživost domaće muzičke industrije, istaknuto je tokom panela.

Posle intenziviranih kontakta i razgovora, u cilju poboljšanja saradnje između dve organizacije koje ostvaruju prava muzičkih autora, a u vezi sa korišćenjem njihovih repertoara na teritoriji Srbije i Bosne i Hercegovine, Asocijacija kompozitora muzičkih stvaralaca BIH (AMUS) izvršila je prema Sokoju svoju obavezu, a koja se odnosi na prikupljena sredstva za srpske autore, za drugi deo 2019. godine.

Istovremeno, Sokoj je izvršio svoju obavezu, za isti period, prema bosansko-hercegovačkim autorima koji se ovde emituju.

Kako je prethodno dogovoreno, odmah posle ovoga će se nastaviti razrešavanje problema koji se odnosi na međusobna plaćanja za 2020. godinu, a potom i za 2021. godinu, kako bi se sustigli termini obaveza plaćanja koji proističu iz međusobno zaključenog ugovora.

Ovo je vrlo važno za naše članove, koji u kratkom roku, a najdalje do polovine novembra, mogu da očekuju svoje tantijeme, po ovom osnovu.