U izdanju diskografske kuće Multimedia Music, Vladimir Đurić Đura objavio je svoj treći solo album kao Đura Mornar, pod nazivom „Anđeoske pesme“. Za razliku od Heroja ili Đure i Mornara, ovi solo albumi su uglavnom intimni, lirski poput zbirki poezije koja se peva i to važi za Maštarije, Letnju terasu i sada Anđjeoske pesme.

„Ovo je akustična ploča u kojoj se čuju samo gitare i moj glas. To su lagane pesme koje se pevaju uz gitaru, u drevnoj tradiciji od trubadura do pesnika koje ja volim poput Arsena Dedića, Koena ili Dilena. Anđeoske pesme su u najvećoj meri inspirisane prvim albumima pomenutih umetnika, ali i pesmama Alfreda Zitarose, Marije Dolores Pradere, Amalije Rodrigez, Cezarije Evore itd.  Ja pevam o ljubavi i u ime ljubavi, a ovaj put tema je bila božanska ljubav, odakle je došao naziv Anđeoske pesme. “ izjavio je autor

Dve kompozicije je napisao virtuoz klasične gitare Nemanja Bogunović, koji je ujedno uradio sve aranžmane. Ostale kompozicije i sve tekstove napisao je Vladimir Đurić Đura. Milan Burda je uradio produkciju. Igor Đorić je uradio dizajn omota, a sve fotografije Nebojša Babić.

Objavljen je godišnji izveštaj o poslovanju Sokoja za 2022. godinu.

Ceo dokument možete preuzeti ovde.

Na redovnoj sednici održanoj 28. maja 2023. godine u Velikoj sali u Privrednoj komori Srbije, učestvovao je 101 član aktuelnog saziva Skupštine Sokoja.

Velikom većinom glasova potvrđene su sve odluke donete na elektronskim sednicama Skupštine Sokoja za vreme pandemije korona virusa.

Većinskim brojem glasova usvojeni su izveštaji o radu organa Sokoja, kao i revizorski, godišnji izveštaj o poslovanju Sokoja za 2022. godinu, izveštaj o sredstvima izdvojenim za kulturne namene i za unapređenje zdravstvenog i socijalnog statusa članova Sokoja, kao i finansijski plan za 2023. godinu, što omogućava da se izvrši raspodela tantijema članovima za reparticionu 2022. godinu i normalno funkcionisanje Sokoja u 2023, kao i realizaciju projekata koji su konkurisali za sredstva iz Fonda za kulturna davanja.

Usvojen je i predlog izmena i dopuna Plana raspodele, koji je izradio i predložio Savet autora tokom prve polovine 2023. godine. Usvojene izmene Plana raspodele doprineće usaglašavanju ovog dokumenta sa važećim Statutom Sokoja, preciziranje pojedinih odredbi, konkretizaciji pojedinih procesa, te obuhvatanju novih situacija koje su se pojavile u praksi.

Pored usvanjanja predloga za izbor ovlašćenog revizora, koji će inovativnim alatima proveravati poslovanje Sokoja tokom 2023. godine, doneta je i odluka o prenošenju izdvojenih sredstava koja nisu bila raspodeljena tokom 2022. godine, u Fond za kulturna i socijalna davanja za 2023. godinu, kao i odluku o načinu raspodele sredstava koja nisu, u periodu od pet godina od dana završetka godine u kojoj su korišćena autorska dela, raspodeljena i isplaćena nosiocima prava. Takođe, doneta je i odluka o odobravanju zajmova Glumačkoj organizaciji Srbije.

Na prezentaciji je predstavljen projekat s ciljevima dugoročnog i stabilnog obezbeđenja informatičkih uslova za obavljanje delatnosti Sokoja, digitalizacije i automatizacije poslovnih procesa, tehničkih unapređenja i organizacionog uređenja, kao i obezbeđenja uslova za dalji razvoj i realizaciju novih servisa namenjenih autorima.

Predstavljen je Gantov dijagram projektnih aktivnosti, a kao rezultat dosadašnjeg razvoja projekta novog IS, prikazan je Portal za monitoring, eSokoj platforma sa novim standardima i komponentama zasnovana na veb rešenjima.

Podsećamo članove Sokoja da se sa svim dokumentima i odlukama sa sednice Skupštine mogu upoznati preko portala za autore, u okviru sajta Sokoja.

Zahvaljujemo svim članovima aktuelnog saziva Skupštine na aktivnom radu i učešću u diskusiji.

Foto: Nenad Đurđević

Na konkurs Fonda za kulturna davanja prijavljen je ukupno 541 projekat od kojih je 521 projekat ispunio uslove konkursa: 216  iz oblasti umetničke muzike, 75  iz džez muzike,  55  iz narodne i 195 iz oblasti popularne muzike (rokenrol, pop, bluz itd.).

Od tog broja, odlučeno je da se sredstva dodele za 122 projekta iz oblasti umetničke, 53 iz oblasti džeza, 22 iz narodne i 81 iz oblasti pop i rok muzike.

Ukupan iznos dodeljenih sredstava je 42.271.800,00 dinara.

Upravni odbor je na sednici, održanoj dana 18.05.2023. godine, doneo Odluku o sazivanju redovne sednice Skupštine Sokoja, koja će se održati dana 28.05.2023. godine sa početkom u 12.00h, u Velikoj sali u Privrednoj komori Srbije, Resavska 13-15, Beograd.

U Beogradu je, iznenada, u 57. godini preminula autorka Lana Toković.

Lana Toković je rođena 29.11.1966 godine u Beogradu. Osnivač grupe „Lana i Aldo“, muzikom se profesionalno bavila od svoje šesnaeste godine. Snimila je preko 40 trajnih snimaka za fonoteku Radio Beograda.

Ubrzo otvara muzički studio gde se bavi komponovanjem. Sa svojom grupom je održala veliki broj solističkih koncerata, a nagrade je osvajala kao kompozitor,vokalni izvođač i tekstopisac. Bavila se pisanjem muzike za pozorišne predstave, crtane filmove i reklame.

U ime svih članova Sokoja, porodici, prijateljima i saradnicima upućujemo izraze dubokog saučešća.

Sa velikim žaljenjem primili smo vest da nas je napustio uvaženi autor i član aktuelnog saziva Skupštine Sokoja, Vladan Radovanović.

Radovanović je stvarao u oblastima muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze umetnosti  a preminuo je 15. maja u Beogradu u 91. godini.

Rođen u Beogradu 5. septembra 1932. godine, Radovanović je diplomirao kompoziciju na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Sa još troje umetnika 1958. godine osniva Medialu, ali je već sledeće godine napušta.

Centralno mesto u njegovoj poetici zauzima Sintezijska umetnost i u okviru nje Vokovizuel.

Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, Radovanović je istraživao u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij i radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988).

Napisao je više od 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti. Objavljivao je knjige, mape, partiture, autorske ploče, kasete i autorske kompakt diskove.

Učestvovao je u osnivanju Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. Predložio je osnivanje Grupe za višemedijsku umetnost na poslediplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu 2000. godine.

Od 2001. do 2011. je bio profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (Grupa za višemedijsku umetnost). Titulu počasnog doktora muzike Univerziteta u Kolumbusu u Ohaju dobio je 2005. godine, a 2007. postao je počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Porodici, prijateljima i saradnicima upućujemo izraze iskrenog saučešća u ime svig članova Sokoja.

U ponedeljak, 8.maja , na Velikoj sceni Narodnog pozorišta dodeljene su nagrade Zlatni beočug  za 2022. godinu, istaknutim umetnicima i institucijama kulture.

Nagradu dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Beograda za doprinos kulturi grada Beograda, od 1970. godine. Osnivači nagrade “Zlatni beočug” su pesnik Vasko Popa, koji je nagradi i dao ime, kao i Radomir Stević Ras i Jevta Jevtović.

Jedan od dobitnika je kompozitor, pijanista, klavijaturista Milan Đurđević, frontmen pop rok benda „Neverne bebe“ koji slavi veliki jubilej – 30 godina postojanja, član Upravnog odbora Sokoja.

Čestitamo dobitnicima na ovom uglednom priznanju.

Sa velikim žaljenjem primili smo vest da nas je napustio naš uvaženi kolega i član aktuelnog saziva Skupštine, Rastislav Kambasković.

Kompozitor i univerzitetski profesor, Kambasković je rođen  u Prokuplju 1939. godine.

Na Muzičkoj akademiji u Beogradu završio je studije muzičke teorije (1960/61) i kompozicije (1968/69) kod profesora Vasilija Mokranjca, magistrira je (1976/77) kod profesora Predraga Miloševića. Nakon specijalizacija u studiju Zapadnonemačkog radija u Kelnu 1968. godine i RAI-ja u Rimu 1973, stiče i zvanje magistra na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Kambasković je radio u Radio Beogradu, najpre kao urednik za studijska snimanja kamerne i vokalno-simfonijske muzike, a potom i kao rukovodilac Simfonijskog orkestra Radio-televizije Beograd. Od 1988. do 2004. bio je profesor harmonije i analize muzičkog dela na katedri za teorijske predmete na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Od 1992- 1998. godine šef katedre za teorijske predmete FMU u Beogradu. Od 1998 – 2002. godine prodekan za nastavu FMU u Beogradu i FILUM-a u Kragujevcu. Tokom 2002. godine bio je vršilac dužnosti dekana FMU u Beogradu.

Komponovao je orkestarsku, kamernu i vokalno-instrumentalnu muziku. Dela ovog autora su više puta osvajala priznanja Udruženja kompozitora Srbije, a 1974. godine dobio je i nagradu Beogradskih muzičkih svečanosti za kompoziciju Ofrande.

U ime svih članova Sokoja, porodici, prijateljima i saradnicima upućejemo izraze iskrenog saučešća.