Sokoj – Organizacija muzičkih autora Srbije

Tag: Korisnici

Categories
Blog

Organizuješ koncert ili festival? – Evo šta sve treba da znaš

Sokoj.rs - blog

Organizuješ koncert ili festival? - Evo šta sve treba da znaš

  • 07/05/2026
  • Korisnici

Organizacija koncerta ili festivala podrazumeva pažljivo planiranje niza produkcionih, tehničkih i pravnih aspekata. Dok su odabir izvođača i logistika u fokusu svake pripreme, jednako je važno da se unapred sagledaju i obaveze koje se odnose na korišćenje muzičkih dela.

Javno izvođenje muzike na koncertima i festivalima predstavlja zakonski regulisanu oblast. U tom okviru, organizator ima jasno definisane obaveze prema autorima čija se dela izvode, a njihovo poštovanje obezbeđuje usklađenost sa propisima u oblasti autorskog prava i omogućava raspodelu autorskih naknada. U nastavku donosimo pregled ključnih koraka koje je potrebno ispuniti prilikom organizacije koncerata i muzičkih festivala u skladu sa važećim propisima.

Pre događaja: prijava i dozvola

Jedan od ključnih koraka u organizaciji koncerta ili muzičkog festivala jeste da prijavite događaj Organizaciji muzičkih autora Srbije – Sokoj, kojom se reguliše pravo javnog izvođenja muzičkih dela. Pored toga, najkasnije 15 dana pre održavanja događaja, organizator je u obavezi da u pisanoj formi izvrši prijavu putem online portala za javno izvođenje kako bi prijavio koncert ili festival.

Šta prijava treba da sadrži?

  • Podatke o organizatoru događaja
  • Datum, lokaciju i naziv koncerta ili manifestacije
  • Kapacitet i/ili površinu prostora

Nakon događaja: izveštaji i popis izvedenih dela

Po završetku koncerta ili festivala, organizator je u obavezi da u roku od 15 dana dostavi Sokoju sledeće informacije:

Šta je potrebno poslati?

  1. Izveštaj o prihodu od prodatih ulaznica
  2. Izveštaj o prihodima po osnovu donacija, sponzorstava ili drugih oblika finansijske podrške (ukoliko ih je bilo)
  3. Izveštaj o ukupnom broju posetilaca (prodate i podeljene karte)
  4. Izveštaj o troškovima, ukoliko koncert ili festival ne ostvaruje prihod
  5. Podatke o izvođačkom sastavu (za koncerte umetničke i džez muzike)
  6. Spisak izvedenih dela, sa punim nazivom pesme, imenima autora, izvođača i trajanjem izvođenja.

Ovi podaci omogućavaju Sokoju da evidentira korišćenje muzike, naplati naknadu i pravilno je raspodeli autorima čija su dela javno izvedena.

Zašto je ovo važno?

Primena ovih procedura štiti organizatora od pravnih rizika, omogućava legalno korišćenje muzike i obezbeđuje isplatu autorskih naknada.

Predložite temu za sledeći članak

U nekom narednom članku bih rado da pročitam nešto više o…

Predložite temu za sledeći članak

U nekom narednom članku bih rado da pročitam nešto više o…

Povezani članci

Categories
Blog

Koji su sve načini korišćenja muzike – i od koga Sokoj naplaćuje naknadu?

Sokoj.rs - blog

Koji su sve načini korišćenja muzike - i od koga Sokoj naplaćuje naknadu?

  • 16/04/2026
  • Korisnici

Muzika je danas prisutna u gotovo svakom segmentu javnog i poslovnog života – od radija i televizije, preko koncerata i ugostiteljskih objekata, pa sve do digitalnih platformi i društvenih mreža.

Svako takvo korišćenje muzike podrazumeva i obavezu pribavljanja dozvole, kao i plaćanja autorske naknade. Sokoj, kao organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih prava, u ime autora izdaje dozvole korisnicima muzike, naplaćuje naknade i potom ih raspodeljuje onima koji su muziku stvorili. U nastavku su predstavljeni najčešći oblici korišćenja muzike u praksi:

Emitovanje i reemitovanje

Jedan od osnovnih načina korišćenja muzike je njeno emitovanje putem radija i televizije – bilo da je reč o nacionalnim, regionalnim ili lokalnim stanicama, ili o satelitskom emitovanju. Reemitovanje podrazumeva istovremeno, neizmenjeno i celovito prenošenje tog programa putem kablovskih operatora, IPTV sistema ili drugih distributera (SBB, Telekom Srbija, Orion Telekom i Supernova i drugi…). U oba slučaja, muzika se koristi za širu javnost, zbog čega emiteri i reemiteri imaju obavezu plaćanja naknade za autore.

Javno izvođenje

Javno izvođenje obuhvata sve nastupe uživo pred publikom. To uključuje koncerte, muzičke festivale, predstave, balete, manifestacije, proslave, svirke, priredbe i druge događaje na kojima se muzika izvodi uživo, bez obzira na to da li je ulaznica naplaćena ili ne. Svaki put kada se muzika izvodi uživo, autori imaju pravo na naknadu za korišćenje svojih dela.

Javno saopštavanje

Za razliku od živog izvođenja, javno saopštavanje podrazumeva puštanje već snimljene muzike u prostorima u kojima se obavlja neka privredna ili uslužna delatnost. To su, na primer, restorani, kafići, klubovi, prodavnice, hoteli, knjižare, kladionice, menjačnice, avioni i tome slično. Muzika se pušta putem različitih uređaja – radija, televizora, računara, telefona, CD plejera i drugih sredstava za reprodukciju – ali bez obzira na vrstu uređaja, reč je o javnom saopštavanju muzike.

Javno saopštavanje putem bioskopskih projekcija

Muzika se koristi i u okviru bioskopskih projekcija – kako u samim bioskopima, tako i na drugim mestima gde se filmovi i trejleri prikazuju putem projektora ili video-bimova. Ovaj vid korišćenja takođe podrazumeva korišćenje autorskog repertoara i obavezu plaćanja naknade.

Umnožavanje

Umnožavanje se odnosi na pravljenje kopija muzičkih dela, bilo u fizičkom ili digitalnom obliku. Ovaj vid korišćenja najčešće se vezuje za diskografsku proizvodnju, ali i za DJ nastupe, karaoke sisteme i džuboks uređaje. Za svako umnožavanje autorskog dela potrebna je odgovarajuća dozvola, a autorima pripada naknada za takvo korišćenje.

Internet i telefonski servisi

  • Razvoj tehnologije doneo je i nove načine korišćenja muzike putem interneta i telefonskih servisa:
  • Webcasting – radio i televizijske stanice koje emituju program samo putem interneta.
  • Simulcasting – istovremeni i neizmenjeni prenos emitovanog programa postojećih zemaljskih i drugih radio i televizijskih stanica putem interneta.
  • Podcasting – odloženo gledanje ili slušanje celih ili delova radio ili televizijskog programa.
  • Live streaming – istovremeni prenos javnog izvođenja (živa muzika), koncerata, DJ nastupa i slično.
  • Streaming od demand – prenos muzičkih i/ili audiovizuelnih dela na zahtev krajnjeg korsinika.
  • Background music – prateća muzika na internet stranicama.
  • Downloading – preuzimanje odabranog muzičkog sadržaja.
  • Ringtones – zvona za mobilne telefone.
  • Music on hold – muzička dela koja se reprodukuju dok korisnik čeka uspostavljanje telefonske veze.
  • Svi ovi oblici predstavljaju korišćenje muzike koje zahteva odgovarajuću licencu.

Digitalni servisi

Posebno značajan segment danas čine digitalne platforme i društvene mreže na kojima se muzika svakodnevno koristi, deli i konzumira. To uključuje streaming servise kao što su Spotify, Apple Music, Deezer i YouTube Music, ali i društvene platforme poput YouTube-a, TikTok-a, Instagram-a i Facebook-a… Ovi servisi i platforme funkcionišu na osnovu licenci koje omogućavaju zakonito korišćenje muzike, dok se autorima obezbeđuje naknada za eksploataciju njihovih dela.

Više o digitalnim servisima možete pročitati ovde.

Posebna naknada

Pored direktnog korišćenja muzike, zakon prepoznaje i tzv. posebnu naknadu, koju plaćaju proizvođači i uvoznici uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta. To su, između ostalog, pametni telefoni, tableti, računari, TV aparati, rikorderi, rezači, mp3 i mp4 plejeri i džuboksovi, a pod nosačima se podrazumevaju diskovi, kasete, USB flash memorije i memorijske kartice i eksterni HDD/SSD.

Zašto je kolektivno ostvarivanje prava važno?

Zahvaljujući sistemu kolektivnog ostvarivanja prava, korisnici muzike koji imaju dozvolu mogu zakonito da koriste muzička dela, dok autori dobijaju naknadu za svoj rad. Na taj način se obezbeđuje ravnoteža između dostupnosti muzike u javnosti i poštovanja prava onih koji je stvaraju.

Predložite temu za sledeći članak

U nekom narednom članku bih rado da pročitam nešto više o…

Predložite temu za sledeći članak

U nekom narednom članku bih rado da pročitam nešto više o…

Povezani članci