Sokoj – Organizacija muzičkih autora Srbije

Category: Blog

Categories
Blog

Producent u muzici: jedna reč iza koje stoje tri potpuno različite uloge

Sokoj.rs - blog

Producent u muzici: jedna reč iza koje stoje tri potpuno različite uloge

  • 03/07/2026
  • Autori, In General

Kada govorimo o muzici, često koristimo reč „producent“, ali u razgovoru nije uvek jasno na koga se tačno misli ukoliko se ne navede širi kontekst. Značenje ovog pojma može značajno da varira jer ista reč obuhvata potpuno različite uloge: od strateškog i finansijskog organizatora, preko stručnjaka zaduženog za tehničku realizaciju studijskog procesa (snimanje, miks i mastering), pa sve do uloge u kojoj producent deluje kao autor ili koautor muzičkog dela.

U nastavku sledi vodič kroz tri tipa producenata:

1. Producent kao proizvođač fonograma

Producent ili proizvođač fonograma je fizičko ili pravno lice (najčešće izdavačka kuća) koja finansira i organizuje snimanje, a zatim umnožava snimak i čini ga dostupnim javnosti. Važno je napomenuti da producent fonograma ne doprinosi samom umetničkom materijalu, već da se njegova delatnost pre svega odnosi na organizacione i finansijske aspekte produkcije. Producent fonograma pokreće i vodi projekat, planira budžet, koordinira angažman muzičara, organizuje raspored snimanja i distribuciju pesme.

U ovom značenju, producent, odnosno proizvođač fonograma, stiče pravo na naknadu za korišćenje snimka (fonograma), koje spada u srodna prava. Ta prava se, u zavisnosti od načina korišćenja, ostvaruju direktno ili putem organizacije za kolektivno ostvarivanje prava proizvođača fonograma (u Srbiji je to OFPS). Njegova uloga je ključna da pesma uopšte bude dostupna javnosti, ali njegov doprinos nije kreativnog karaktera.

Danas sve više umetnika preuzima ovu ulogu samostalno – organizuju sopstvenu produkciju i izdavanje muzike, preuzimajući tako funkciju izdavačke kuće i prava koja sa tim dolaze.

2. Producent kao predvodnik studijskog procesa

Muzički producent ima značajan uticaj na stvaranje zvučnog identiteta jedne pesme i vođenje celokupnog studijskog procesa – od pretprodukcije, snimanja, do miksa i masteringa. Producent usmerava muzičare, predlaže kreativna rešenja i oblikuje konačni audio-zapis. Iako takav kreativni doprinos može biti od presudnog značaja za konačan umetnički rezultat, sam po sebi ne predstavlja osnov za sticanje autorskih prava, jer se odnosi na estetsko i tehničko oblikovanje zvučnog zapisa, a ne na stvaranje autorskog dela.

3. Producent kao autor ili koautor kompozicije

U savremenom muzičkom stvaralaštvu, posebno u žanrovima koji se oslanjaju na digitalnu tehnologiju, uloga producenta često prevazilazi tehničku realizaciju i prelazi u domen izvornog autorstva. U ovom smislu, producent kreira samu srž muzičkog dela – konstruišući ritmičke, harmonske i melodijske sekvence i gruv (groove). S obzirom na to da njegove kreacije direktno određuju formu, harmoniju i prepoznatljivi identitet kompozicije, producent u ovom smislu ima status autora (ili koautora) muzičkog dela, a ne samo tehničkog realizatora zvučnog zapisa.

Razlikovanje ovih uloga važno je pre svega sa stanovišta autorskog i srodnih prava. Sokoj se bavi kolektivnim ostvarivanjem prava autora muzike, aranžmana i teksta, pa je ključno razumeti u kojim situacijama producent ima i status autora – a u kojima ne.

Producent fonograma, iako ima značajnu ulogu u nastanku i eksploataciji snimka, ne stiče autorsko pravo na muziku ili tekst, jer ne učestvuje u stvaranju autorskog dela. Njegova prava odnose se na sam snimak (fonogram) i kao takva se ne ostvaruju preko Sokoja.

Muzički producent, koji vodi studijski proces, utiče na zvuk i konačni oblik pesme, takođe najčešće nema status autora, osim u slučajevima kada je istovremeno učestvovao u komponovanju i aranžiranju muzike i pisanju teksta.

Kada producent kreira melodijske linije, orkestraciju, groove i tome slično, on direktno učestvuje u stvaranju autorskog dela i ima status autora muzike, odnosno stiče pravo na autorsku naknadu. U takvim slučajevima, producent je ujedno i autor i može se učlaniti u Sokoj.

Predložite temu za sledeći članak

U nekom narednom članku bih rado da pročitam nešto više o…

Predložite temu za sledeći članak

U nekom narednom članku bih rado da pročitam nešto više o…

Povezani članci

Categories
Blog

Veštačka inteligencija i autorsko pravo: između inovacije i zaštite ljudskog stvaralaštva

Sokoj.rs - blog

Veštačka inteligencija i autorsko pravo: između inovacije i zaštite ljudskog stvaralaštva

  • 12/05/2026
  • Autori, In General, Korisnici

Razvoj veštačke inteligencije poslednjih godina značajno je promenio način nastanka, distribucije i konzumacije kreativnih sadržaja. Od muzike i književnosti do vizuelnih umetnosti, generativni AI sistemi danas mogu da generišu dela koja na prvi pogled deluju kao delo ljudske kreativnosti. Međutim, iza ove tehnološke revolucije otvara se važno pitanje: kakva je budućnost autora u svetu u kojem mašine uče upravo iz njihovih dela?

Kao članica Međunarodne konfederacije društava autora i kompozitora (CISAC), Sokoj prenosi aktuelne međunarodne smernice koje se odnose na veštačku inteligenciju (AI) i autorsko pravo.

AI i uticaj na autore

Generativna veštačka inteligencija funkcioniše tako što se trenira na ogromnim količinama podataka, koji često uključuju autorski zaštićena dela – muziku, tekstove, ilustracije i druge sadržaje. U praksi, ovi podaci se prikupljaju i analiziraju bez odobrenja nosilaca prava i odgovarajuće naknade, često pod izgovorom „istraživanja“. Time se narušava osnovni princip autorskog prava: pravo autora da kontroliše korišćenje svog dela i za to bude odgovarajuće kompenzovan.

Osim ekonomskog aspekta, ovaj trend ima i šire posledice – AI sistemi mogu da generišu sadržaj koji oponaša stil pojedinih autora. Publika često ne može da napravi razliku između originalnog i AI-generisanog dela, što dodatno ugrožava položaj kreativaca. Dugoročno, takva praksa može dovesti do smanjenja prihoda autora, ali i do osiromašenja kulturnog prostora usled homogenizacije sadržaja.

Etika i AI: globalni principi i izazovi

U kontekstu ubrzanog razvoja veštačke inteligencije (AI), od ključnog je značaja obezbediti poštovanje umetnika, autora i izvođača, zaštitu ljudske kreativnosti i očuvanje temeljnih principa autorskog prava, uz uspostavljanje i doslednu primenu pravičnih modela licenciranja. Paralelno s tim, neophodno je razviti globalne mehanizme koji garantuju adekvatnu naknadu za korišćenje dela ljudskih stvaralaca od strane AI kompanija.

Kao članica međunarodne autorske zajednice, Sokoj prenosi principe koje je formulisala CISAC – Međunarodna konfederacija društava autora i kompozitora, uz podršku brojnih organizacija i entiteta iz celog sveta.


Ove organizacije i entiteti, koji predstavljaju više od šest miliona umetnika, autora, izvođača i izdavača, pozivaju vlade i donosioce odluka da se obavežu na razvoj i usvajanje politika i zakonodavstva u skladu sa sledećih sedam principa:

1. Zaštititi prava autora i izvođača u AI sistemima

AI sistemi analiziraju, prikupljaju i koriste ogromne količine podataka, uglavnom bez odobrenja nosilaca prava. Ovi skupovi podataka sastoje se od muzičkih, književnih, vizuelnih i audiovizuelnih dela i izvođenja zaštićenih autorskim pravom. Budući da ta dela imaju vrednost, autori i izvođači treba da budu u mogućnosti da odobre ili zabrane njihovo korišćenje, kao i da za takvu upotrebu dobiju odgovarajuću naknadu.

2. Omogućiti licenciranje

Licencna rešenja treba da budu dostupna za sve potencijalne načine korišćenja autorskih dela, izvođenja i podataka od strane AI sistema. To bi podstaklo otvorenu razmenu između inovatora kojima su podaci potrebni i autora i izvođača koji žele da razumeju kako i u kojoj meri će njihova dela biti korišćena.

3. Sprečiti neovlašćeno rudarenje podataka:

Uvođenje izuzetaka za tekstualno i data rudarenje (TDM), koji omogućavaju AI sistemima da koriste autorska dela i izvođenja bez dozvole ili naknade treba izbegavati. Autorima je neophodno obezbediti efikasne mehanizme da se usprotive ovakvoj praksi (opt-out).

4. Priznanje autorstva (Credit):

Autori i izvođači treba da imaju pravo da dobiju priznanje autorstva i navođenje kada se njihova dela i izvođenja koriste u  AI sistemima.

5. Obavezna transparentnost:

AI kompanije bi trebalo da javno objave informacije o podacima koje koriste za trening svojih modela, dok dela generisana veštačkom inteligencijom treba da budu transparentno i jasno označena kao takva.

6. Pravna odgovornost za AI kompanije:

Potrebno je definisati zakonsku odgovornost za AI kompanije u slučajevima kada njihove aktivnosti krše prava intelektualne svojine.

7. AI je samo instrument u službi ljudske kreativnosti i međunarodna pravna tumačenja treba to da potvrde:

AI modele treba smatrati isključivo instrumentom u službi ljudske kreativnosti. Iako postoji spektar različitih nivoa interakcije između ljudi i veštačke inteligencije koji treba uzeti u obzir pri definisanju zaštite dela i izvođenja, donosioci odluka treba jasno da istaknu da dela u potpunosti generisana veštačkom inteligencijom ne mogu uživati autorsku zaštitu kao dela koja su stvorili ljudi.

Registracija dela u praksi

Kada je reč o principima registracije muzičkih dela nastalih uz pomoć veštačke inteligencije (AI), Sokoj prenosi preporučeni pristup CISAC-a.

Ovi principi predstavljaju odgovor svetske autorske zajednice na tehnološke promene i služe kao putokaz za kolektivne organizacije širom sveta, sa ciljem očuvanja integriteta autorskog prava u savremenom digitalnom okruženju, uz mogućnost daljeg razvoja u skladu sa iskustvom i tehnološkim napretkom.

Ljudska kreativnost predstavlja ključni preduslov za autorskopravnu zaštitu. Dela koja su u potpunosti (100%) generisana veštačkom inteligencijom, bez kreativnog doprinosa čoveka, ne mogu biti zaštićena autorskim pravom. Sa druge strane, upotreba AI alata u kreativnom procesu ne utiče negativno na podobnost dela za zaštitu, pod uslovom da je autor taj koji donosi odluke i koristi tehnologiju isključivo kao sredstvo za realizaciju sopstvene ideje.

Odgovornost za tačnost prijavljenih podataka leži na podnosiocu prijave, koji implicitno ili eksplicitno izjavljuje da je stvarni autor dela.

Od kolektivnih organizacija se ne očekuje pokretanje posebnih provera pri svakoj registraciji, ali one zadržavaju pravo i obavezu da iz svojih baza uklone dela za koja utvrde da su u potpunosti rezultat generisanja.

Očuvanje integriteta autorskog prava

Veštačka inteligencija poseduje kapacitet za unapređenje kreativnih procesa, ali njena implementacija zahteva visok nivo odgovornosti i transparentnosti. Kreativnost ostaje jedinstven izraz ljudskog iskustva, emocije i percepcije.

Za više infromacija posetite zvaničnu internet stranicu https://www.cisac.org/AI

Predložite temu za sledeći članak

U nekom narednom članku bih rado da pročitam nešto više o…

Predložite temu za sledeći članak

U nekom narednom članku bih rado da pročitam nešto više o…

Povezani članci

Categories
Blog

Organizuješ koncert ili festival? – Evo šta sve treba da znaš

Sokoj.rs - blog

Organizuješ koncert ili festival? - Evo šta sve treba da znaš

  • 07/05/2026
  • Korisnici

Organizacija koncerta ili festivala podrazumeva pažljivo planiranje niza produkcionih, tehničkih i pravnih aspekata. Dok su odabir izvođača i logistika u fokusu svake pripreme, jednako je važno da se unapred sagledaju i obaveze koje se odnose na korišćenje muzičkih dela.

Javno izvođenje muzike na koncertima i festivalima predstavlja zakonski regulisanu oblast. U tom okviru, organizator ima jasno definisane obaveze prema autorima čija se dela izvode, a njihovo poštovanje obezbeđuje usklađenost sa propisima u oblasti autorskog prava i omogućava raspodelu autorskih naknada. U nastavku donosimo pregled ključnih koraka koje je potrebno ispuniti prilikom organizacije koncerata i muzičkih festivala u skladu sa važećim propisima.

Pre događaja: prijava i dozvola

Jedan od ključnih koraka u organizaciji koncerta ili muzičkog festivala jeste da prijavite događaj Organizaciji muzičkih autora Srbije – Sokoj, kojom se reguliše pravo javnog izvođenja muzičkih dela. Pored toga, najkasnije 15 dana pre održavanja događaja, organizator je u obavezi da u pisanoj formi izvrši prijavu putem online portala za javno izvođenje kako bi prijavio koncert ili festival.

Šta prijava treba da sadrži?

  • Podatke o organizatoru događaja
  • Datum, lokaciju i naziv koncerta ili manifestacije
  • Kapacitet i/ili površinu prostora

Nakon događaja: izveštaji i popis izvedenih dela

Po završetku koncerta ili festivala, organizator je u obavezi da u roku od 15 dana dostavi Sokoju sledeće informacije:

Šta je potrebno poslati?

  1. Izveštaj o prihodu od prodatih ulaznica
  2. Izveštaj o prihodima po osnovu donacija, sponzorstava ili drugih oblika finansijske podrške (ukoliko ih je bilo)
  3. Izveštaj o ukupnom broju posetilaca (prodate i podeljene karte)
  4. Izveštaj o troškovima, ukoliko koncert ili festival ne ostvaruje prihod
  5. Podatke o izvođačkom sastavu (za koncerte umetničke i džez muzike)
  6. Spisak izvedenih dela, sa punim nazivom pesme, imenima autora, izvođača i trajanjem izvođenja.

Ovi podaci omogućavaju Sokoju da evidentira korišćenje muzike, naplati naknadu i pravilno je raspodeli autorima čija su dela javno izvedena.

Zašto je ovo važno?

Primena ovih procedura štiti organizatora od pravnih rizika, omogućava legalno korišćenje muzike i obezbeđuje isplatu autorskih naknada.

Predložite temu za sledeći članak

U nekom narednom članku bih rado da pročitam nešto više o…

Predložite temu za sledeći članak

U nekom narednom članku bih rado da pročitam nešto više o…

Povezani članci

Categories
Blog

Koji su sve načini korišćenja muzike – i od koga Sokoj naplaćuje naknadu?

Sokoj.rs - blog

Koji su sve načini korišćenja muzike - i od koga Sokoj naplaćuje naknadu?

  • 16/04/2026
  • Korisnici

Muzika je danas prisutna u gotovo svakom segmentu javnog i poslovnog života – od radija i televizije, preko koncerata i ugostiteljskih objekata, pa sve do digitalnih platformi i društvenih mreža.

Svako takvo korišćenje muzike podrazumeva i obavezu pribavljanja dozvole, kao i plaćanja autorske naknade. Sokoj, kao organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih prava, u ime autora izdaje dozvole korisnicima muzike, naplaćuje naknade i potom ih raspodeljuje onima koji su muziku stvorili. U nastavku su predstavljeni najčešći oblici korišćenja muzike u praksi:

Emitovanje i reemitovanje

Jedan od osnovnih načina korišćenja muzike je njeno emitovanje putem radija i televizije – bilo da je reč o nacionalnim, regionalnim ili lokalnim stanicama, ili o satelitskom emitovanju. Reemitovanje podrazumeva istovremeno, neizmenjeno i celovito prenošenje tog programa putem kablovskih operatora, IPTV sistema ili drugih distributera (SBB, Telekom Srbija, Orion Telekom i Supernova i drugi…). U oba slučaja, muzika se koristi za širu javnost, zbog čega emiteri i reemiteri imaju obavezu plaćanja naknade za autore.

Javno izvođenje

Javno izvođenje obuhvata sve nastupe uživo pred publikom. To uključuje koncerte, muzičke festivale, predstave, balete, manifestacije, proslave, svirke, priredbe i druge događaje na kojima se muzika izvodi uživo, bez obzira na to da li je ulaznica naplaćena ili ne. Svaki put kada se muzika izvodi uživo, autori imaju pravo na naknadu za korišćenje svojih dela.

Javno saopštavanje

Za razliku od živog izvođenja, javno saopštavanje podrazumeva puštanje već snimljene muzike u prostorima u kojima se obavlja neka privredna ili uslužna delatnost. To su, na primer, restorani, kafići, klubovi, prodavnice, hoteli, knjižare, kladionice, menjačnice, avioni i tome slično. Muzika se pušta putem različitih uređaja – radija, televizora, računara, telefona, CD plejera i drugih sredstava za reprodukciju – ali bez obzira na vrstu uređaja, reč je o javnom saopštavanju muzike.

Javno saopštavanje putem bioskopskih projekcija

Muzika se koristi i u okviru bioskopskih projekcija – kako u samim bioskopima, tako i na drugim mestima gde se filmovi i trejleri prikazuju putem projektora ili video-bimova. Ovaj vid korišćenja takođe podrazumeva korišćenje autorskog repertoara i obavezu plaćanja naknade.

Umnožavanje

Umnožavanje se odnosi na pravljenje kopija muzičkih dela, bilo u fizičkom ili digitalnom obliku. Ovaj vid korišćenja najčešće se vezuje za diskografsku proizvodnju, ali i za DJ nastupe, karaoke sisteme i džuboks uređaje. Za svako umnožavanje autorskog dela potrebna je odgovarajuća dozvola, a autorima pripada naknada za takvo korišćenje.

Internet i telefonski servisi

  • Razvoj tehnologije doneo je i nove načine korišćenja muzike putem interneta i telefonskih servisa:
  • Webcasting – radio i televizijske stanice koje emituju program samo putem interneta.
  • Simulcasting – istovremeni i neizmenjeni prenos emitovanog programa postojećih zemaljskih i drugih radio i televizijskih stanica putem interneta.
  • Podcasting – odloženo gledanje ili slušanje celih ili delova radio ili televizijskog programa.
  • Live streaming – istovremeni prenos javnog izvođenja (živa muzika), koncerata, DJ nastupa i slično.
  • Streaming od demand – prenos muzičkih i/ili audiovizuelnih dela na zahtev krajnjeg korsinika.
  • Background music – prateća muzika na internet stranicama.
  • Downloading – preuzimanje odabranog muzičkog sadržaja.
  • Ringtones – zvona za mobilne telefone.
  • Music on hold – muzička dela koja se reprodukuju dok korisnik čeka uspostavljanje telefonske veze.
  • Svi ovi oblici predstavljaju korišćenje muzike koje zahteva odgovarajuću licencu.

Digitalni servisi

Posebno značajan segment danas čine digitalne platforme i društvene mreže na kojima se muzika svakodnevno koristi, deli i konzumira. To uključuje streaming servise kao što su Spotify, Apple Music, Deezer i YouTube Music, ali i društvene platforme poput YouTube-a, TikTok-a, Instagram-a i Facebook-a… Ovi servisi i platforme funkcionišu na osnovu licenci koje omogućavaju zakonito korišćenje muzike, dok se autorima obezbeđuje naknada za eksploataciju njihovih dela.

Više o digitalnim servisima možete pročitati ovde.

Posebna naknada

Pored direktnog korišćenja muzike, zakon prepoznaje i tzv. posebnu naknadu, koju plaćaju proizvođači i uvoznici uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta. To su, između ostalog, pametni telefoni, tableti, računari, TV aparati, rikorderi, rezači, mp3 i mp4 plejeri i džuboksovi, a pod nosačima se podrazumevaju diskovi, kasete, USB flash memorije i memorijske kartice i eksterni HDD/SSD.

Zašto je kolektivno ostvarivanje prava važno?

Zahvaljujući sistemu kolektivnog ostvarivanja prava, korisnici muzike koji imaju dozvolu mogu zakonito da koriste muzička dela, dok autori dobijaju naknadu za svoj rad. Na taj način se obezbeđuje ravnoteža između dostupnosti muzike u javnosti i poštovanja prava onih koji je stvaraju.

Predložite temu za sledeći članak

U nekom narednom članku bih rado da pročitam nešto više o…

Predložite temu za sledeći članak

U nekom narednom članku bih rado da pročitam nešto više o…

Povezani članci

Categories
Blog

Komponuješ, aranžiraš ili pišeš tekstove? Saznaj koja prava imaš kao autor i kako možeš da zaštitiš i naplatiš svoja dela

Sokoj.rs - blog

Komponuješ, aranžiraš ili pišeš tekstove? Saznaj koja prava imaš kao autor i kako možeš da zaštitiš i naplatiš svoja dela

  • 30/03/2026
  • Autori

Ako komponuješ, aranžiraš ili pišeš tekstove, automatski postaješ nosilac autorskih prava na svojim delima. To znači da zakonski odlučuješ ko i kako može koristiti tvoje delo i da imaš pravo na naknadu kada se ono koristi.

U praksi je gotovo nemoguće da autor sam prati svako korišćenje svog dela, da stupi u kontakt sa svim korisnicima i naplati naknadu za svaku upotrebu. Upravo zato je evropsko i naše zakonodavstvo predvidelo kolektivno ostvarivanje prava – preko organizacije koja je ovlašćena da izdaje dozvole za javno korišćenje muzičkih dela i naplaćuje autorsku naknadu. U Srbiji tu ulogu ima Sokoj, organizacija koja ostvaruje imovinska prava autora na muzičkim delima.

Zašto je korisno članstvo u Sokoju

U teoriji, autor može da pokuša da naplati korišćenje svojih dela samostalno, ali zbog velikog obima i dostupnosti muzike, praktično, nije u mogućnosti da ima kontrolu nad svim vidovima korišćenja svojih dela. Članstvo u Sokoju omogućava da se naplata odvija sistemski. Organizacija prati i evidentira različite vrste korišćenja muzike – od javnih izvođenja na koncertima i festivalima, preko emitovanja na radiju i televiziji, do distribucije putem digitalnih platformi i drugih oblika korišćenja. Sokoj u ime autora izdaje licence, prikuplja naknade i raspodeljuje ih autorima čija su dela korišćena, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Na taj način autor se oslobađa obaveze da samostalno prati korišćenje svojih dela, pregovara sa korisnicima i sprovodi naplatu, dok organizacija preuzima taj administrativni i operativni posao.

Moralna prava se ne prenose

Autorsko pravo se sastoji iz dve osnovne vrste prava: imovinskih i moralnih. Imovinska prava omogućavaju autoru da ostvaruje prihod od korišćenja njegovih dela, dok moralna prava štite ličnu vezu autora sa njegovim delom – njegovo autorstvo, ime i integritet. Kada autor postane član Sokoja, on daje ovlašćenje organizaciji da u njegovo ime ostvaruje imovinska autorska prava na svojim delima. Međutim, moralna prava se ne prenose. Ona trajno ostaju vezana za autora i predstavljaju trajnu zaštitu njegovog autorstva i načina na koji se njegovo delo koristi i predstavlja u javnosti. To znači da niko ne može da koristi tvoju muziku na način koji bi mogao da naruši tvoj ugled, da je predstavi pod tuđim imenom ili da je menja bez tvoje saglasnosti. Moralna prava su večna i neotuđiva, i jedino autor može da reaguje ukoliko smatra da je integritet njegovog dela ugrožen, koristeći zakonom propisana sredstva za zaštitu svojih prava.

Koliko dugo traje zaštita autorskih prava

Imovinska autorska prava važe 70 godina nakon smrti autora. Odnosno, kod koautorskih dela – 70 godina od smrti poslednjeg preminulog koautora. Nakon tog perioda delo prelazi u javni domen, što znači da više nije potrebno pribaviti dozvolu niti platiti naknadu za njegovo korišćenje.

Rezime

Članstvo u Sokoju je potpuno besplatno i omogućava ti da ostvaruješ prihode od korišćenja svojih dela. Autor prijavljuje svoja dela i dostavlja potrebnu dokumentaciju, dok Sokoj preuzima kontinuiran posao praćenja korišćenja, komunikacije sa korisnicima i naplate naknada. Time se autor oslobađa napornog administrativnog posla i ima profesionalnu podršku u prikupljanju naknadе.

Saznaj kako da postaneš član Sokoja.

Predložite temu za sledeći članak

U nekom narednom članku bih rado da pročitam nešto više o…

Predložite temu za sledeći članak

U nekom narednom članku bih rado da pročitam nešto više o…

Povezani članci