Dve godine odlagan, jubilarni, slavljenički koncert YU grupe, najzad je održan, uz veliko oduševljenje prisutne publike. Taš, pravo mesto za održavanje ovakvih koncerata, bio je prepun, a u publici je bilo poštovalaca ovog benda od čini se 8, pa do 88 godina. Grmljavina zvuka i svetlosne munje preplavile su prostor i prosto rasterale kišu, koja je u nekoliko mahova počinjala da pada. Ali stari, dobri, izvorni rok, koji više ne možemo tako često da slušamo, opet je pobedio.

Starije je vratio u neke lepše dane, do onih kada je YU grupa počinjala, a one najmlađe je približio jednom posebnom sazvežđu harmonija, deonica i poezije pravog roka.

Možda je zato izbor gostiju i pao na one koji su, u svom ovom prethodnom vremenu, bili kadri da ostanu verni roku i mahom ne popuste pred mnogim iskušenjima koje je neka nova moda u muzici stalno stavljala pred njih.

Vrcale su emocije na ovom koncertu, na sve strane: i sa bine ka publici i od publike nazad. A ono što se događalo između samih aktera, bila je poezija vrhunskog izvođačkog umeća, isprepletanog u vezu odličnih kompozicija, tekstova i aranžmana, koje je YU grupa negovala svih prethodnih godina svog pedesetdvogodišnjeg trajanja.

A šta tek reći za slavljenike, vremešne skoro osamdesetogodišnjake, koji su na bini i pruženom energijom ličili na one mladiće koji su sve ovo i počeli. I besprekorno, uz pomoć svojih gostiju, osnaženi članovima svoje porodice i osveženi mladjim snagama, odsvirali i otpevali koncert od preko tri sata.

Ko nije prisustvovao, propustio je mnogo, jednu vanvremensku eksploziju i vatromet roka.