Промена закона, по којем ће убудуће сви комерцијални ТВ емитери и радио станице морати да емитују у својим музичким програма минимум 25% домаће музике, доноси много не само домаћој музичкој индустрији и ауторима, већ и самој држави. Музичка индустрија у Србији представља веома важан економски фактор, јер је део креативне индустрије која представља значајан сектор у српској економији са уделом од 6,8 одсто у БДП-у наше земље.

Директор Сокоја, Дејан Манојловић поздравља доношење овог закона и у разговору за Телеграф истиче:

– Сокој је организација музичких аутора Србије и као таква, с обзиром да њено чланство чине домаћи аутори, композитори, текстописци и аранжери, радујемо се да наши чланови буду видљивији на медијском небу Србије. У складу са законом Сокој заступа и иностране музичке ауторе, тако да ми равноправно гледамо на све ауторе што се тиче прикупљања новца. Радујемо се томе да домаћи аутори буду у предложеном проценту емитовани на радију и телевизији, што је део новог медијског закона. Треба видети како ће се тај закон практично спроводити и како ће изгледи контрола свега тога. Законска обавеза може и да се крши, тако да треба видети какве су казне за оне емитере који буду кршили нови закон, каже Манојловић, и додаје:

– Већина земаља у Европи има и већи проценат уткан у закон. Свако жели да што више заштити своју домаћу музику. Ово је део културне политике како би се сачувала српска музика. Можда би проценат могао да буде и виши, мислим да је ово добро што је ушло у закон, закони се мењају, можда то буде и већи проценат у будућим допунама. Праведно би било да Јавни сервиси у Србији имају већу квоту, јер они треба да се много више баве домаћом културом, па и музиком.

Цео текст о новом закону и мишљења струке доступан је на

https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/muzika/3778378-sta-znaci-obaveza-pustanja-domace-muzike-na-radio-i-tv-stanicama-i-zasto-je-to-dobro-za-sve-u-srbiji