Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Search in posts
Search in pages

SOKOJ

sokojAsset 2

sivapozadina ИСТОРИЈАТ СОКОЈА

Почеци заштите ауторских права на територијама које су некада чиниле део аустроугарске империје (Словенија, Далмација, Хрватска, Славонија, Босна, Херцеговина, Међумурје и Војводина) датирају од друге половине 19. века.

Усвојен је мађарски Закон о ауторском праву.

Ступио је на снагу аустријски Закон о ауторском праву.  У то време Србија није имала такав закон.

Током 20. века развој заштите ауторских права на овим просторима био је директно условљен честим политичким превирањима и променама у законодавству.

У складу са Бернском конвенцијом, а по узору на одговарајуће прописе немачког, аустријског и швајцарског законодавства, донет је југословенски Закон о ауторском праву.

Југославија је постала потписница Бернске конвенције.

Основано је Удружење југословенских музичких аутора (УЈМА), које је имало три пословнице: у Београду, Загребу и у Љубљани. Удружење је заступало бројне ауторе. Поред домаћих, под његовим окриљем заштиту су имали и инострани аутори окупљени у тадашњим удружењима у европским земљама – КОДА (CODA Данска), ТЕОСТО (TEOSTO Финска), БУМА (BUMA Холандија), ЗАИКС (ZAIKS Пољска), СТИМА (STIMA Шведска)…

Након Другог светског рата, у новооснованој Федеративној Народној Републици Југославији, донет је нови Закон о ауторском праву. Уредбом Владе ФНРЈ, основан је Завод за ауторскоправно посредништво, као државна установа чија је делатност обухватала заштиту свих врста ауторских права. Завод је имао централу у Београду и пословнице у седиштима република ФНРЈ. Пословнице су обављале убирање ауторске накнаде од корисника, док је централа распоређивала прикупљене накнаде ауторима и другим носиоцима ауторских права.

Завод за ауторскоправно посредништво укинут је Уредбом о преносу послова ауторскоправног заступања и посредовања на савезе и удружења аутора. Наведена уредба донета је у периоду преласка са државног административног управљања на друштвено управљање у привредним, а касније и у услужним делатностима. Послови заштите поверени су ауторима.
У периоду непостојања правног континуитета и недостатка судске праксе у области заштите ауторских права, као и извесних неслагања између одредби Бернске конвенције и југословенског закона, основан је Савез композитора Југославије (САКОЈ).

12. и 13. фебруар 1950 – На првом Конгресу САКОЈ-а, одржаног у Београду, за председника изабран је Стеван Христић а за генералног секретара др Оскар Данон. Међу бројним постављеним циљевима, САКОЈ је требало да направи анализу музичког живота у земљи, састави програм промовисања музике југословенских аутора, у земљи и иностранству, и да успостави односе са иностраним друштвима за заштиту ауторских права.

Завод за ауторскоправну заштиту, који су основали Савез композитора Југославије и републичка удружења композитора, крајем године мења назив у Завод за заштиту ауторских права. У почетку, нови Завод се бавио само заштитом музичких ауторских права, а касније су му и други савези и удружења аутора поверили заштиту књижевних, драмских и ликовних права.

Крајем године укинут је јединствени Завод за заштиту ауторских права, а Савез композитора Југославије основао је посебан Завод за заштиту ауторских малих права (ЗАМП), док су други савези аутора основали Југословенску ауторску агенцију (ЈАА).

САКОЈ постаје члан Међународне конфедерације друштава аутора и композитора ЦИСАК (CISAC), са седиштем у Паризу. И данас, као и током протеклих деценија, Сокој има запажену улогу у активностима ове међународне асоцијације.

Усвојен је нови Закон о ауторском праву како би се побољшао положај аутора и национално законодавство ускладило са међународним обавезама југословенске државе.

САКОЈ постаје члан Међународног бироа друштава за заштиту права снимања путем средстава механичке репродукције БИЕМ  (BIEM), чије седиште је у Паризу.

САКОЈ је постао члан Међународног музичког савета (ИМЦ-УНЕСKО) ( eng. IMC-UNESCO) и Међународног друштва за савремену музику (ИСЦМ) (eng ISCM).

Током протеклих деценија, представници САКОЈ-а редовно су присуствовали састанцима ЦИСАК-a (CISAC) и БИЕМ-a (BIEM) и били су домаћини неколико састанака радних тела ове две организације и других међународних организација ангажованих на промовисању заштите ауторских права.

Спроводе се организационе промене: Савез композитора Југославије преузима послове расподеле и исплате ауторских накнада од јавног извођења музичких дела и послове остваривања механичке репродукције. Оснива се Одељење за заштиту ауторских права (ОЗАП).
Исте године САКОЈ, Савез композитора Југославије прераста у СОКОЈ – Савез организација композитора Југославије.

Представници СОКОЈ-а ангажовани су у предлагању амандмана на Закон о ауторском праву који је, исте године, и усвојен.

ОЗАП мења назив у ЗАМП – Завод за заштиту ауторских музичких права. Нови ЗАМП, као самостална самоуправна организација састављена је од републичких пословница. СОКОЈ, оснивач новог ЗАМП-а, поверио је овој организацији убирање ауторске накнаде, док су послови расподеле и исплате ауторских накнада остали његова обавеза.

СОКОЈ је претрпео структуралне промене као последица уставних промена. СОКОЈ је функционисао као координатор свих удружења композитора Југославије, по делегатском систему. Како би одржао корак у технолошком развоју у области убирања, расподеле и исплате ауторских хонорара, СОКОЈ је блиско сарађивао са иностраним ауторским друштвима СУИСА(SUISA) , АКМ (AKM), ГЕМА (GEMA) и имао њихову потпуну професионалну помоћ.

 

Стручњаци из СУИСА-е ( SUISA) помагали су СОКОЈ-у приликом преласка на компјутерску обраду података све док СОКОЈ није постао способан да сам управља сопственом компјутеризованом базом података домаћих и иностраних аутора и њихових дела. У годинама економског развоја Југославије, СОКОЈ је имао богату активност како у стимулисању музичког стваралаштва и музичког живота у нашој земљи тако и у едукацији корисника музике о њиховим обавезама према музичким ауторима.

90-те године 20. века – Трагични догађаји деведесетих година и распад Југославије довеле су до настанка нових независних држава. Као последица тога заштита права аутора са територије бивших југословенских република пренета је на новонастала друштва за заштиту ауторских права.

Иако су наведени догађаји утицали на смањење обима активности СОКОЈ-а, његова правна служба дала је значајан допринос изради Закона о заштити ауторског и сродних права, који је усвојен маја 1998.

Овим законом прецизно је дефинисан статус СОКОЈ-а, као организације за колективно остваривање заштите ауторских музичких права. СОКОЈ добија статус пословног удружења, непрофитне организације.

У годинама које су уследиле СОКОЈ је успео да превазиђе последице деценијског тешког пословног периода и да успостави редовно обављање своје делатности.

Нове законске промене садрже извесне измене у односу на претходна законска решења. У области ауторског права законодавне тенденције усаглашене су са европским законодавством, као и са законима других развијенијих земаља света. Најзначајнију новину представљају драстичне санкције за неовлашћено коришћење ауторског дела, за које је у Кривичном закону Републике Србије предвиђена кривична одговорност.

СОКОЈ је одликован Орденом Вука Караџића трећег степена за изузетне заслуге у успостављању и развијању система ауторско-правне заштите на музичким делима свих жанрова, као и заслуге у промоцији културних вредности.

Акроним СОКОЈ - Савез организација композитора Југославије прераста у назив Сокој- Организација музичких аутора Србије.

Закон о ауторском и сродним правима усклађује се са регулативом Европске уније и Светске трговинске организације. Уведено је обавезно колективно остваривање ауторског и сродних права, за одређене облике коришћења ауторског дела, као покушај да се домаће тржиште са великом стопом пиратерије усмери ка стварању институција. Значајна новина овог закона јесу преговори о предлогу тарифе организације и репрезентативних удружења корисника и установљење Комисије за ауторско и сродна права, чије чланове, истакнуте стручњаке из ове области, именује Влада Републике Србије.

Измене Закона о ауторском и сродним правима односе се на одредбе које регулишу ограничења ауторског права. Детаљно је регулисано ограничење ауторског права, у случају коришћења дела у наставне сврхе и научног истраживања, затим питање заштите базе података, као и област технолошких мера заштите оптичких дискова од недозвољеног копирања.

Изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима уведена је јединствена наплата за ауторско и сродна права, категорија корисника (занатлије) ослобођена је обавезе плаћања ауторске накнаде, одређено је да се максимална тарифа ставља у однос са минималном зарадом у Републици Србији. Формирање Савета за контролу наплате и расподеле накнаде за јавно саопштавање постаје законска обавеза а Завод за интелектуалну својину Републике Србије преузима надлежност Комисије за ауторско и сродна права.

Изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима према одлуци Уставног суда избрисане су одредбе Закона којима је одређено да се највиши износ накнаде ставља у однос са минималном зарадом у Републици Србији и да кориснике категорише репрезентативно удружење корисника за територију Републике Србије. Остала је на снази одредба да су занатске радње ослобођене плаћања ауторске накнаде с тим што је дефинисано шта се подразумева под занатском радњом у смислу закона. (Уставни суд је 4.2.2016. године донео одлуку да одредба члана 6 Закона о изменама којим је новододат члан 171а. став 1, 2. и 5. и Категоризација корисника који врше јавно саопштавање музичких дела, интерпретација и фонограма („Сл. гласник РС, бр. 3/13“) нису у складу са Уставом и потврђеним међународним уговорима.)

Изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима укинута је обједињена наплата накнада за јавно саопштавање музичких дела, интерпретација и фонограма, одређено је да заштита кооауторских имовинских права на музичким делима са речима траје 70 година од смрти последњег коаутора и прецизиране су одредбе о одређивању тарифе, расподели и трошковима остваривања права расподеле, садржини извештаја овлашћеног ревизора, условима за издавање и разлозима за одузимање дозволе за колективно остваривање ауторског и сродних права.