Сокој - Организација музичких аутора Србије
Када говоримо о музици, често користимо реч „продуцент“, али у разговору није увек јасно на кога се тачно мисли уколико се не наведе шири контекст. Значење овог појма може значајно да варира јер иста реч обухвата потпуно различите улоге: од стратешког и финансијског организатора, преко стручњака задуженог за техничку реализацију студијског процеса (снимање, микс и мастеринг), па све до улоге у којој продуцент делује као аутор или коаутор музичког дела.
У наставку следи водич кроз три типа продуцената:
Продуцент или произвођач фонограма је физичко или правно лице (најчешће издавачка кућа) која финансира и организује снимање, а затим умножава снимак и чини га доступним јавности. Важно је напоменути да продуцент фонограма не доприноси самом уметничком материјалу, већ да се његова делатност пре свега односи на организационе и финансијске аспекте продукције. Продуцент фонограма покреће и води пројекат, планира буџет, координира ангажман музичара, организује распоред снимања и дистрибуцију песме.
У овом значењу, продуцент, односно произвођач фонограма, стиче право на накнаду за коришћење снимка (фонограма), које спада у сродна права. Та права се, у зависности од начина коришћења, остварују директно или путем организације за колективно остваривање права произвођача фонограма (у Србији је то ОФПС). Његова улога је кључна да песма уопште буде доступна јавности, али његов допринос није креативног карактера.
Данас све више уметника преузима ову улогу самостално – организују сопствену продукцију и издавање музике, преузимајући тако функцију издавачке куће и права која са тим долазе.
Музички продуцент има значајан утицај на стварање звучног идентитета једне песме и вођење целокупног студијског процеса – од претпродукције, снимања, до микса и мастеринга. Продуцент усмерава музичаре, предлаже креативна решења и обликује коначни аудио-запис. Иако такав креативни допринос може бити од пресудног значаја за коначан уметнички резултат, сам по себи не представља основ за стицање ауторских права, јер се односи на естетско и техничко обликовање звучног записа, а не на стварање ауторског дела.
У савременом музичком стваралаштву, посебно у жанровима који се ослањају на дигиталну технологију, улога продуцента често превазилази техничку реализацију и прелази у домен изворног ауторства. У овом смислу, продуцент креира саму срж музичког дела – конструишући ритмичке, хармонске и мелодијске секвенце и грув (гроове). С обзиром на то да његове креације директно одређују форму, хармонију и препознатљиви идентитет композиције, продуцент у овом смислу има статус аутора (или коаутора) музичког дела, а не само техничког реализатора звучног записа.
Разликовање ових улога важно је пре свега са становишта ауторског и сродних права. Сокој се бави колективним остваривањем права аутора музике, аранжмана и текста, па је кључно разумети у којим ситуацијама продуцент има и статус аутора – а у којима не.
Продуцент фонограма, иако има значајну улогу у настанку и експлоатацији снимка, не стиче ауторско право на музику или текст, јер не учествује у стварању ауторског дела. Његова права односе се на сам снимак (фонограм) и као таква се не остварују преко Сокоја.
Музички продуцент, који води студијски процес, утиче на звук и коначни облик песме, такође најчешће нема статус аутора, осим у случајевима када је истовремено учествовао у компоновању и аранжирању музике и писању текста.
Када продуцент креира мелодијске линије, оркестрацију, гроове и томе слично, он директно учествује у стварању ауторског дела и има статус аутора музике, односно стиче право на ауторску накнаду. У таквим случајевима, продуцент је уједно и аутор и може се учланити у Сокој.