Сокој - Организација музичких аутора Србије
Музика је данас присутна у готово сваком сегменту јавног и пословног живота – од радија и телевизије, преко концерата и угоститељских објеката, па све до дигиталних платформи и друштвених мрежа.
Свако такво коришћење музике подразумева и обавезу прибављања дозволе, као и плаћања ауторске накнаде. Сокој, као организација за колективно остваривање ауторских права, у име аутора издаје дозволе корисницима музике, наплаћује накнаде и потом их расподељује онима који су музику створили. У наставку су представљени најчешћи облици коришћења музике у пракси:
Један од основних начина коришћења музике је њено емитовање путем радија и телевизије – било да је реч о националним, регионалним или локалним станицама, или о сателитском емитовању. Реемитовање подразумева истовремено, неизмењено и целовито преношење тог програма путем кабловских оператора, ИПТВ система или других дистрибутера (SBB, Телеком Србија, Орион Телеком и Супернова и други…). У оба случаја, музика се користи за ширу јавност, због чега емитери и реемитери имају обавезу плаћања накнаде за ауторе.
Јавно извођење обухвата све наступе уживо пред публиком. То укључује концерте, музичке фестивале, представе, балете, манифестације, прославе, свирке, приредбе и друге догађаје на којима се музика изводи уживо, без обзира на то да ли је улазница наплаћена или не. Сваки пут када се музика изводи уживо, аутори имају право на накнаду за коришћење својих дела.
За разлику од живог извођења, јавно саопштавање подразумева пуштање већ снимљене музике у просторима у којима се обавља нека привредна или услужна делатност. То су, на пример, ресторани, кафићи, клубови, продавнице, хотели, књижаре, кладионице, мењачнице, авиони и томе слично. Музика се пушта путем различитих уређаја – радија, телевизора, рачунара, телефона, ЦД плејера и других средстава за репродукцију – али без обзира на врсту уређаја, реч је о јавном саопштавању музике.
Музика се користи и у оквиру биоскопских пројекција – како у самим биоскопима, тако и на другим местима где се филмови и трејлери приказују путем пројектора или видео-бимова. Овај вид коришћења такође подразумева коришћење ауторског репертоара и обавезу плаћања накнаде.
Умножавање се односи на прављење копија музичких дела, било у физичком или дигиталном облику. Овај вид коришћења најчешће се везује за дискографску производњу, али и за DJ наступе, караоке системе и џубокс уређаје. За свако умножавање ауторског дела потребна је одговарајућа дозвола, а ауторима припада накнада за такво коришћење.
Посебно значајан сегмент данас чине дигиталне платформе и друштвене мреже на којима се музика свакодневно користи, дели и конзумира. То укључује streaming сервисе као што су Spotify, Apple Music, Deezer и YouTube Music, али и платформе попут YouTube-а, TikTok-а, Instagram-а и Facebook-а. Ови сервиси функционишу на основу лиценци које омогућавају законито коришћење музике, док се ауторима обезбеђује накнада.
Више о дигиталним сервисима можете прочитати овде.
Поред директног коришћења музике, закон препознаје и тзв. посебну накнаду, коју плаћају произвођачи и увозници уређаја и празних носача звука, слике и текста. То су, између осталог, паметни телефони, таблети, рачунари, ТВ уређаји, MP3/MP4 плејери, као и USB меморије, дискови и екстерни дискови.
Захваљујући овом систему, корисници музике могу законито да користе дела, док аутори добијају накнаду за свој рад. На тај начин се одржава равнотежа између доступности музике и поштовања ауторских права.