Делегација Сокоја присуствовала је Генералној скупштини CISAC-а догађају који је ове године имао историјски значај – како због обележавања стогодишњице постојања CISAC-а и 175 година француског SACEM-а, тако и због отварања кључних питања о будућности музичке индустрије у ери вештачке интелигенције.

Осврт на кључне моменте и поруке са овог историјског скупа преноси Ана Станић, истакнута ауторка и чланица Управног одбора Сокоја:

Извештај са Генералне скупштине CISAC-а

Најважнија тачка овог окупљања, осим одржавања годишње скупштине, прославе 100 година CISAC-а и 175 година SACEM-а, била је прича о јединственом тренутку у коме се цела планета налази и последицама које које вештачка интелигенција може да има на целокупно будуће људско стваралаштво, уколико се не стави у оквире закона.

Привилегија је и част слушати музичке легенде у емотивним, дубоким и забринутим мислима о томе шта је суштина креације човека, шта су круцијалне разлике између његовог и стваралаштва машине и шта може да се деси ако се дозволи АИ компанијама да раде по свом.

Гласови аутора широм света

Музика је сведочење живота, доказ о проживљеном

Свечану скупштину отворио је Бјерн Улвеус, легендарни суоснивач групе ABBA и дугогодишњи председник CISAC-а, рекавши да је музика сведочење живота, доказ о проживљеном, документ патње, бола и среће из којих су проистекла музичка дела. АИ је по њему мапа, али не територија, симбол, али не ствар. У реду је служити се њом као алатом, али уз неопходну законску структуру.

Млада шпанска звезда Vicco рекла је да песме нису само садржај, већ све оно људско проживљено и да је привилегија стварати свет у коме људи желе да се задрже. По њој главни задатак је одлучити шта ће представљати људску креативност у будућности и брине се колико песама неће бити написано.

Историјске лекције и институционална борба за ауторска права

Присутнима су се обратили и генерални директор CISAC-а Гади Орон, генерални директор WIPO-а (Светске организације за интелектуалну својину) Дарен Танг, као и председник Управног одбора CISAC-а Дин Ормстон. Они су изразили забринутост због могућих последица уколико изостане удружена и артикулисана реакција, али су истовремено нагласили одлучност да се на те изазове адекватно одговори. Подсетили су и на Роберта де Флера, француског сценаристу, који је један од оснивача CISAC-а и на његову борбу у још неуређеној области представа с почетка двадесетог века, затим на први звучни филм „Џез певач“ из 1927. године, када су се аутори музике побунили јер продуценти филма нису хтели плате за коришћење музичких дела, баш као ни данас АИ компаније. CISAC  штити пет милиона аутора у целом свету, који морају бити плаћени за своја дела и када се читава креативна индустрија удружи, владе ће слушати. Такође су подсетили и на важност локалних култура и гласова у ери глобалних платформи.

Михаљ Фицсор, признати стручњак за интернационално ауторско право, истакао је да нас управо креативност суштински издваја као људску врсту. Он је подсетио присутне на Скупштину поводом 70 година CISAC-а, након које су усвојена два кључна споразума (тзв. WIPO интернет уговори), те поставио питање: да ли ће након ове стоте скупштине бити донет сличан споразум који би третирао коришћења од стране АИ компанија, или ће ауторско право и даље бити жртвовано ради економског надметања?

Jусу Н’дур је причао о томе колико су му важни традиционални локални инструменти у прављењу музике и изрекао свој чврст став да се мора причати са представницима владе и непрестано им објашњавати да ситуација са вештачком интелигенцијом мора да се регулише.

Спонтаност и несавршеност насупрот алгоритмима

Симон Франген, композитор класичне и филмске музике и продуцент музике за филм „Титаник“, истакао је да га управо „погрешне“ ноте чине оним што јесте, осврћући се на сопствени развојни пут испуњен учењем кроз грешке и искуство. У том контексту запитао се како ће нови продуценти стасавати у ери вештачке интелигенције, у којој се грешке готово не дешавају. Осврнуо се и на то да му је Џејмс Камерон тражио да чује свих 100 музичара у оркестру како свирају, као што и сваки глумац у сценама заиста глуми.

Италијански музичар Јакопо Еторе причао је из позиције некога ко компонује музику и пише текст, а АИ користи као алат за прављење аранжмана.

Аделаид Дамоа, британска уметница перформанса, изрекла је да АИ компаније праве милијарде од наших дела, да је то само похлепа и да мора да се заустави. „Ако правите сав тај новац од наших дела, значи да она имају вредност, а ако имају вредност, онда морате и нас, ствараоце тих дела да вреднујете.“

Ивон Чака Чака, позната и као Принцеза Африке, почела је да импровизује на опште изненађење присутних, да би истакла како је то нешто што АИ нема – спонтаност, и тражила да се установе државне политике уз културну подршку као противотров за ову ситуацију, у којој ће огроман број музичких аутора остати без прихода.

Емa Рафовиц, чланица Европског парламента, изазвала је буран аплауз причајући о својој спремности да се бори за културу и ауторство.

Правила за АИ нам не одузимају слободу, већ нам је дају

У последњем панелу, директорка SACEM-а, Сесил Рап-Вебер, разговарала је са Жан Мишел Жаром, истичући да само зато што је неко дело јавно доступно, не значи да сме да се бесплатно користи. Жан Мишел је рекао да није нужно против АИ-ја и да је напредак технологије и заслужан за цивилизацију какву данас имамо, али да су неопходна правила, која не треба схватити као ограничавање слободе, већ управо као давање слободе да се нешто користи, као што нам возачка дозвола даје слободу да возимо свој ауто и да нам нико то не брани. Упоредио је данашњу ситуацију око АИ-ја са Дивљим западом и сугерисао да мора под хитно да се реши.

На крају конференције, сви говорници су поново изашли на бину и потписали свечани документ назван The Paris Commitment (Париска декларација за заштиту људске креативности у ери вештачке интелигенције) који садржи 4 главне тачке:

• Креативност је основни људски подухват и настојање и мора се активно штитити
• Иновација мора да оснажи, а не да ослаби вредност ауторства
• Колективно остваривање права је есенцијално за праведан и одржив креативни екосистем
• Владе и законодавци морају деловати да се заштити будућност креативности

Оно што је чињеница јесте да од АИ компанија и доносиоца одлука и даље нисмо добили конкретна, системска решења. Ипак, чули смо нешто важније и драгоценије – јединствен, снажан и одлучан глас представника музичке индустрије данас, који јасно поручују да се не сме дозволити да развој нове технологије води у безакоње.

У том контексту, CISAC планира да до краја године донесе документ са смерницама за поступање колективних организација у области вештачке интелигенције.

The Paris Commitment  је отворен за потписивање и подршку аутора, креативаца, организација и других поборника креативне индустрије. Текст декларације и формулар за потписивања доступни су на следећем линку: The Paris Commitment | CISAC