Sokoj – Organizacija muzičkih autora Srbije
Sokoj – Organizacija muzičkih autora Srbije
Kada muzičari govore o zaradi na streaming servisima, razgovor gotovo uvek počinje istim pitanjem: „Koliko se dobija po streamu?“ Ako ste ikada pokušali da saznate koliko se „zarađuje po streamu“, verovatno ste naišli na različite, često kontradiktorne informacije, jer to pitanje, iako logično, ne vodi ka pravom razumevanju načina na koji digitalna distribucija funkcioniše.
U stvarnosti ne postoji unapred definisana tarifa, cenovnik, i ne znači da će svaki autor ili izvođač dobiti isti iznos po streamu. Ono što se često naziva „cenom po streamu“ zapravo je statistički prosek, a ne realna vrednost jednog preslušavanja.
Broj koji se često navodi kao „prosečna cena po streamu“ dobija se tek naknadno – tako što se ukupni prihod koji je jedan servis ostvario na određenoj teritoriji u određenom periodu podeli sa ukupnim brojem svih streamova na toj teritoriji u tom periodu. Drugim rečima, radi se o proseku koji daje okvirnu sliku globalne raspodele prihoda, ali ne odražava individualni prihod.
Premium (plaćena) pretplata autorima donosi znatno više prihoda nego besplatni nalog sa reklamama. Ako većina slušalaca koristi plaćenu verziju servisa, prihod od streamova će biti veći. Servisi takođe nude različite vrste pretplata: pojedinačne, porodične, studentske ili pretplate sa različitim kvalitetom zvuka.
Cena pretplate nije ista u svim državama. Na primer, mesečna pretplata u Srbiji značajno je niža nego u Ujedinjenom Kraljevstvu ili Sjedinjenim Američkim Državama. Zbog toga geografska struktura publike ima veliki uticaj na ukupnu zaradu.
U praksi postoje dva osnovna modela raspodele: pro-rata i user-centric.
Kod pro-rata modela, koji koristi većina servisa, prihod koji servis generiše od korisnika sa određene teritorije i u određenom periodu posmatra se kao zajednički fond. Taj ukupni budžet se zatim raspodeljuje proporcionalno ukupnom broju streamova u tom periodu, na toj teritoriji.
*Na primer, ako su sve pesme na jednom servisu u toku meseca ostvarile ukupno 100 miliona streamova, a jedna pesma je imala milion streamova, ta pesma učestvuje sa 1% u ukupnom broju streamova.
Kod user-centric modela, princip je drugačiji. Prihod se vezuje za konkretnog korisnika i raspodeljuje među nosiocima prava čiju je muziku taj korisnik zaista slušao. Recimo da korisnik plaća pretplatu od 10 € mesečno i tokom meseca sluša samo tri izvođača:
Kod user-centric modela, prihod koji je generisao taj konkretni korisnik raspodelio bi se između nosilaca prava na delima tih izvođača, u tom odnosu.
Najjednostavnije rečeno, kod pro-rata modela pitanje je: „Koliki je udeo tvoje muzike u ukupnom broju streamova na određenoj teritoriji, u određenom periodu?“ Kod user-centric modela pitanje je: ko je dobio pažnju konkretnog korisnika i koliko?
Prihod zavisi i od toga u kojoj ulozi neko učestvuje – kao autor, izvođač ili proizvođač fonograma. Prihodi svake od ovih grupa distribuiraju se putem različitih kanala: autorska naknada se distribuira preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog prava, dok se naknada za srodna prava najčešće distribuira, direktno ili putem distributera, proizvođaču fonograma, koji ugovoreni udeo dalje prosleđuje interpretatorima.
Između streaming servisa i samog umetnika često se nalaze digitalni distributeri, izdavačke kuće i kolektivne organizacije. Svaki od ovih aktera zadržava deo sredstava za svoje operativne troškove, pre nego što ostatak stigne do krajnjih nosilaca prava.
Ovakav model potiče još iz perioda fizičkih nosača zvuka (CD, vinil), kada su troškovi proizvodnje i distribucije bili visoki. Iako su se u digitalnom okruženju ti troškovi znatno smanjili, osnovni princip raspodele prihoda uglavnom je ostao nepromenjen.
Kada se sagleda celokupan sistem, postaje jasno da zarada od streaminga ne može da se svede na jednostavno pitanje „koliko se plaća jedan stream“. Iza svake reprodukcije stoji složen mehanizam samih platformi, različiti modeli pretplate, teritorijalne razlike, modela raspodele, kao i uloge koju neko ima u lancu prava.
Zbog toga se podaci o zaradi ne mogu posmatrati izolovano, niti se mogu upoređivati bez šireg konteksta. Isti broj streamova ne znači nužno isti prihod, kao što ni različiti iznosi ne govore nužno o uspehu ili neuspehu nekog izdanja.
Za muzičare je važno razumevanje celog sistema – od načina funkcionisanja platformi, preko pravilne registracije dela i metapodataka, do uloge kolektivnih organizacija.
U nekom narednom članku bih rado da pročitam nešto više o…
U nekom narednom članku bih rado da pročitam nešto više o…